Vladislav Volkov

Vladislav Volkov je bio vrlo hrabar čovek, pun životne radosti, energičan, čovek koji je uvek težio ka određenom cilju. Možda zato i nije u redu kada se u razgovoru o njemu upotrebi prošlo vreme - »bio«. On i danas postoji.
On živi u rezultatima posla koji je obavljao. On je u našim srcima i sećanju. On živi u ovoj knjizi kojoj je, nimalo slučajno, dao naziv »Koračarno u nebo«.
Vladislav je smatrao da svaki čovek ima svoje nebo. On je smatrao da to nebo treba da bude visoko, ne uvek vedro, ali čak ako je i pokriveno oblacima - kroz njih se treba probijati.
Sam on je upravo tako i postupao. Sigurno je zbog toga i smatrao sebe srećnim čovekom, mada njegovo nebo nije uvek bilo vedro.
Vladislav je bio srećan što među prvima leti na izvršenje zadatka, koji pre njega niko nije izvršavao. Njemu je bilo jasno da je to skopčano sa rizikom, ali on je uvereno, sa osmehom i ispunjen velikom željom, krenuo da što bolje i potpunije izvrši taj zadatak...

On je želeo da učestvuje u tome letu, jer se posvetio ispitivanju nove kosmičke tehnike i proučavanju neistraženih prostranstava Vasione.
On je radio zajedno sa onima koji stvaraju brodove; bile su mu poznate sve teškoće i sve komplikacije skopčane sa kosmičkim letom. Međutim, upravo su ga teškoće najviše stimulisale. On se jedino u avangardi osećao kao »domaćin života«. On je osećao potrebu da se nalazi u prvim redovima onih Ijudi koji se bave istraživanjima.
Takve osobine su svojstvene ne samo Vladislavu. Takve iste osobine poseduju i njegovi drugovi iz prvog leta, o kojima on u ovoj knjizi govori srdačno i sa poštovanjem. Takve iste osobine imali su i njegovi drugovi iz drugog leta, o kojima nije stigao da napiše.
Bez obzira na najmodernija dostignuća nauke i tehnike, let u Kosmos predstavlja žestok dvoboj s nebom, sa samim sobom. Nebo je oduzimalo ljudima ono najdragocenije, ono što predstavlja neprocenjivu vrednost - samog čoveka! Iz tog dvoboja se nije vratio Jurij Gagarin; iz tog dvoboja se nije vratio Vladimir Komarov. I danas opasnosti vrebaju kosmonaute na njihovim putovanjima: daleko u Kosmosu, i u blizini Zemlje, na njenom »praptu«, kao što se to dogodilo posadi kosmičkog broda »Sojuz-11« - Georgiju Dobrovoljskom, Vladislavu Volkovu i Viktoru Pacajevu.
Ljudi na Zemlji će uvek biti uzbuđeni i zabrinuti. Ljudi na Zemlji će uvek čekati.
Novi brodovi, pocepavši jutarnju tišinu, krenuće u zvezdana prostranstva, krenuće da se spoje sa budućim orbitalnim stanicama i da produže još dalje u Kosmos. Svima onima koji će učestvovati u tim letovima biće u ponečemu lakše, jer su pre njih ogroman posao obavili u prvoj orbitalnoj stanici hrabri članovi posade kosmičkog broda »Sojuz-11«, među kojima se nalazio i inženjer, autor ove knjige, dvostruki Heroj Sovjetskog Saveza, Vladislav Nikolajevič Volkov.
Vladislav Volkov je smatrao da njegov rad na knjizi »Koračamo u nebo« predstavlja zadatak Komsomola. On je ovu knjigu pisao za one mladiće i devojke, sa kojima se sretao na komsomolskim konferencijama i kongresima, sastancima i mitinzima, u zavodskim halama i školama!
A. S. Jelisejev,
pilot-kosmonaut SSSR,
dvostruki Heroj Sovjetskog Saveza