Borisav Stanković

Jedan od najvećih srpskih pisaca, rođen je 31. marta 1876. godine u Vranju, od oca Stojana, obućara, i majke Vaske, ćerke bogatog vranjskog trgovca Riste Grka.Bora je imao mlađeg brata Timotija koji je umro u drugoj godini.Otac mu je preminuo 1881. godine, a majka 1883, a o njemu se od tada starala Zlata, Borina baba po ocu.Po mnogim kritičarima Bora Stanković napisao je najbolji srpski roman (Nečista krv, 1910), najlepšu dramu (Koštana, 1902) i najlepšu knjigu priča (Božji ljudi, 1902).
Preminuo je 22. oktobra 1927. godine u Beogradu.Sahranjen je na Novom groblju.

Скуп од двадесет и једне приповјести са заједничким именитељем у божјацима. Јуродивим. Људима који су умом отишли ван овог свијета, а у којима писац, као и многи други умјетници, види путоказ и надахнуће.



https://mega.nz/#!hrxUwILB!uALLJXFFKQ2VOYw4Cq9p-mxpevVO57j688c38t0R4MA

Ovde je tuđi svet u samom čoveku, te je i najstrašniji. Gazda Mladen je čisto oličenje straha od tuđeg u sebi, od noćne strane svojih želja i strasti



https://mega.nz/#!YmgEQKCa!wdBcu_ZtaxjxVr--92YpKUX8ewk9dyO4n5-WY0orTsE

Коштана је драма српског књижевника Борисава Станковића. То је једно од најчешће играних и најрадије гледаних комада у српским позориштима. Први пут је трећи чин објављен у часопису Звезда као позоришна игра у четири чина. Садржи многе теме српског фолклора и патријахалних обичаја који су били присутни у касном 19. вијеку.
Станковић је ово дјело први пут написао када је имао око 24 године, али га је више пута преправљао све до коначне верзије коју је објавио као засебну књигу 1924. године. Верзија је из ове године је послужила за сва друга штампања. Први пут је ова драма штампана у цјелости 1902. године у Српском књижевном гласнику.



https://mega.nz/#!knoQlQCY!dpjXRLtAd6pSxrsZ7HSsLUaARa_6Z--EU5A3mjO0mf8

Роман Нечиста крв, подељен је на 33 поглавља. У првом поглављу, које је важно за разумевање основне теме садржане у наслову и узрока пропадања једне хаџијске породице, чији је последњи мушки изданак ефенди Мита. Стечено богатство је мушкарце и жене ове хаџијске породице повело у неморал, као у Софкином деду Кавароли, прабаби Цони и другима, док нису почели да побољевају и постају свет изопачених и дегенерисаних, умоболних, узетих. Толико рођене деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама. Из такве породице, потекао је ефенди Мита а и његова кћер Софка. Софка никада није хтела да размишља о својим прецима. Како је расла и сазревала, постајала је све лепша и изазовнија. Са пропашћу турског хаџија Мита се повлачи у себе, као да бежи од стварности и новог живота. Софка је његова мезимица, али материјално сасвим пропао, одлучује да Софку уда за газда Марковог сина - дванаестогодишњег Томчу, или боље речено да је прода за велику суму новца. У кући газда Марка, све је другачије - сирово, грубо и бучно. Горе ватре, котлови су пуни ракије, трешти музика, пије се, пева. Све је неукротиво и у провали страсти. Мушкарци, неукротиви и подивљали од помаме забадају ножеве у сто, кидишу на жене. У том тренутку Софка је ужаснута. Томча - младожења, као и да не постоји. У првом плану је газда Марко. У њему се пробудила врелина и занос и нада да ће та лепота, по неписаном правилу и “закону” предака припасти прво њему. А кад Софку одводе у њену собу, пијан он грди деда Митра, мајку и оца проклиње. Сви су они пре њега имали право на прву брачну ноћ са снајом, само њему бране ...



https://mega.nz/#!h2520QyA!O00zFCKx86h_INFj7_nheiVfe6gJoFZgyRqNLvTKatc

„Увела ружа (из дневника)“ je приповетка Борисава Станковића, објављена је први пут у његовој дебитанској књизи, збирци приповедака, „Из старог јеванђеља“ (1899). Као и многа друга Станковићева дела, и она садржи аутобиографске елементе.
„Увела ружа“, чији поднаслов гласи Из дневника (ради се о замишљеном дневнику), састоји се из пет краћих целина (поглавља) и написана је у другом лицу, што се види већ из њеног почетног пасуса: „Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде, те и ти с њиме! Али хвала и сну. Слађе је сневати неголи збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успомена, и тешка, хладна, самотна живота...“. Наратор у приповетки је њен главни јунак Коста (Која), а већи део његовог приповедања чине сећања на прошле догађаје...



https://mega.nz/#!sjowiIzI!Nv-45g23pjIN1keipXOt4Rh8y22ASohpMja_sQaDGIw