Лаза К. ЛазаревићРођен је 13. маја 1851. године у Шапцу од мајке Јелке и оца Кузмана Лазаревића. Њихова породична кућа више не постоји.Налазила се у данашњој Главној улици бр. . Лаза је одрастао са три сестре. Од малена је био нежан и болешљив, па је постао мезимац породице. Имао је само девет година када му је умро отац. Бригу о деци преузима мајка. Бори се против лажних поверилаца и тапија и успева да сачува већи део покојникове имовине.Пошто је у Шапцу завршио нижу гимназију 1865. године, Лазаревић одлази у Београд. Станује код сестре и зета, књижевника Милорада Шапчанина. Завршава вишу гимназију и 1867. се уписује на Правни факултет Велике школе у Београду. За време студија преводи са руског и француског језика и преводе објављује у часописима “Вила” и “Матица”. Активан је у студентском друштву “Побратимство”. На састанцима чита своје преводе. Једно време је био секретар тог друштва. За четири године је објавио неколико превода:
1868.-Припитомљавање-наше домаће животиње, рађен по Дарвину
1869.-одломак “Особењак” из романа “Шта да се ради” Чернишевског
1870.-”Ђавоља посла” – Гогољ
“Женидба и удадба из љубави” – Писемски
“Историја једне свеће” – Фаредеј
1871.-”Царица” – Скриб (са другом)
“Пуковник и војник” Скриб (сам)
Студије медицине уписује у Берлину 1872. године. По позиву војске учествује у српско-турском рату (1876-1878) као лекарски помоћник. Када је 1879. године постао доктор медицине, враћа се у Србију. Именован је за лекара Београдског округа, а касније за примаријуса београдске болнице.
Прву приповетку Лазаревић је објавио када је завршио медицину. Изашла је у бечкој “Српској зори” под називом “Звоно са цркве Н”. Касније је тај наслов заменио новим “Први пут са оцем на јутрење”. Те године му излази и докторска дисертација на немачком језику “Експериментални прилози о дејству живе”.
Лаза Лазаревић наставља са писањем приповедака. Објављује:
1886.-”Школска икона” и “У добри час хајдуци”
1881.-”На бунару” и “Вертер”
1882.-”Све ће то народ позлатити”
1886.-засебна књига под називом “Шест приповедака” (посвећана зету)
1889.-”Ветар”(сам писац је издваја као најбоље остварење)
1896.-”Он зна све!”
Постхумно је издата приповетка “Швабица” за коју се верује да је аутобиографска.
Лаза Лазаревић је умро 10. јануара 1891. године. Иза себе је оставио осам објављених и једну необјављену приповетку. Ипак је својим делом обележио епоху реализма. Остаће упамћен као најбољи уметнички приповедач тога времена и као творац психолошке приповетке. Први је писао о моралним и психолошким проблемима, о сукобу јединке и патријархалног друштва, о судбини интелектуалаца и мајкама које спутавају своје синове.
Tema: Лаза Лазаревић 
