Fridrih Pajeken

Фридрих Пајекен (1855–1920), немачки писац, пустоловних романа. Као трговац живео у Венецуели, изучавао људе и обичаје. Затим прешао у Северну Америку, где је на Дивљем западу боравио међу Индијанцима и скупљао грађу за своје многобројне романе и приповетке. Роман о Барутном лицу (Митаха-за), објављен 1895, први пут је издат на српскохрватском језику 1939. године.

Године 1863. био је садашњи град Небраска, тада и до године 1867, покрајина — само на истоку тек мало насељен белима. Бели су морали да буду стално на опрези како би сачували своју кожу и одбранили своја имања од различитих индијанских племена која су живела у тој покрајини. Грађење железнице Унија—Пацифик, довршено 1869. тодине, скренуло је тада снажно бујицу насељеника у земљу. Мала насеља брзо су се створила свуда поред једва довршеног насипа пруге; фармери почеше да обрађују у близини Небраске необично плодно земљиште, а власници ранчева, са својим одважним каубојима који су пркосили свакој опасности, гонили су стада у огромне, бујном травом обрасле прерије.

Првобитни становници ове земље морали су сада да се повлаче овде-онде; Суи или Дакоти потиснути су на север, Чејени, Шошони, Кроси и Паони на северо-запад, а Арапахои на запад.

Један део племена био је већ раније одвојен од своје браће услед надирања белаца, који су гвозденом снагом надирали и, у неку руку, као клин улазили међу њих. Тај се део окренуо на југ, где његови остаци и данас воде живот јужно од Канзаса у индијанској области, док су Арапахои, који су остали на северу са осталим племенима црвенокожаца, уступали сваку стопу земље тек после јуначког отпора и борбе.

Сада су били подигли разне летње логоре између Бивар-Крика и Норт-Лаупа и задавали су страх белима својом још увек знатном моћи, и свирепо су и без милости поступали према сваком заробљенику, мрцварећи га док не умре. Додуше, влада је у доба када ово наше приповедање почињебила склопила с њима један уговор. Тиме се, донекле, створило неко примирје, али су такви уговори били увек кратког века. Усељеници су придолазили у све већим гомилама и врло брзо огрешили би се о прописе уговора, и тако давали једва очекивану прилику ратоборним црвенокошцима да се поново лате убојне секире.



https://mega.nz/#!V24nFYRR!F0U5k7yLwIXHliw0B-MQlFzZIbb_zt7PVMofATm0xU4