Fransoaz Žiru

Fransoaz Žiru je rođena 21. septembra 1916. godine u Ženevi. Bila je novinar, pisac i političar. Najčešće teme njenih tekstova i romana bili su politika, seks i feminizam. Bila je glavni i odgovorni urednik ženskog magazina El (1946-1953), a potom i suosnivač vodećeg francuskog nedeljnika L’ekspres čiji je urednik bila od 1953. do 1974.
Godine 1953. postala je prvi francuski ministar za ženska pitanja.
Živela je život emancipovane žene i često je govorila o pravima žena. S tim u vezi zanimljivo je napomenuti njen roman Lu – priča o slobodnoj ženi u kome iznosi biografiju slavne ruske zavodnice i famfatal Lu Salome. Ova žena natprosečne inteligencije i zavodljivosti bila je inspiracija i predmet obožavanja najinteligentnijih muškaraca svog doba. Njome su, pored armije ostalih, bili očarani i R. M. Rilke, Niče i, niko drugi, do Sigmund Frojd. U biografiji Lu Salome koju je napisala Žiru, posebna pažnja posvećena je razlozima njenog dugog odbijanja seksualnih odnosa (do 35. godine), da bi kasnije postala jedna od najslobodnijih i najemancipovanijih žena svih vremena. Ovaj paradoks Žiru tumači kao posledicu incesta koji je Lu mogla doživeti u detinjstvu. To je jedan aspekt Lu Salome koji nikad ranije nije dotaknut pre Fransoaz Žiru, iako su se njenim životom bavili mnogi biografi.
Fransoaz Žiru je umrla 19. januara 2003. u 86. godini života.

Lu Andreas-Salome, žena velike lepote i natprosečne inteligencije, rođena u Sent Petersburgu 1861. godine, bila je u svoje vreme jedna od slavnih zavodnica. Niče i Rajner Marija Rilke su bili ludo zaljubljeni u nju, Frojd je bio očaran njome. Čudno je da, uprkos činjenici da je volela muškarce i muško društvo, pre trideset pete nije dozvoljavala da joj se oni fizički približe. To ne samo da ih nije obeshrabrivalo, već se time njihova želja, kao u Ničeovom slučaju, još više razbuktavala.

Za divno čudo, iako je na hiljade stranica napisano o Lu na svim mogućim jezicima, taj i te kako ozbiljan hendikep jedva da se i pominje, a još manje razjašnjava. O tome se ništa ne zna. Fransoaz Žiru iznosi po tom pitanju jednu hipotezu kojom bi eventualno moglo da se objasni to frenetično čuvanje nevinosti. Lu je kasnije sve to i te kako nadoknadila postavši vatreni zagovornik "ljubavnih gozbi" do kraja svog života, ali uvek s muškarcima znatno mlađim od sebe.

U Nemačkoj gde je živela bila je veoma cenjeni romanopisac. Bila je jedna od prvih slobodnih žena u Evropi zato što je svojim perom uspevala da obezbedi sebi materijalnu nezavisnost i položaj u društvu.
Ali njeno najveće remek-delo je ona sama.



https://mega.nz/#!965QCKbD!D8PdQQkSLVM3UXzfCLZGnM1Q6BXyAJkJRdjbAtY5iEE