Do pojave knjige Unutar i izvan zakona (Törvényen kivül és belül, 1980), sa svojih desetak knjiga pripovedaka i reportaža, Eržebet Galgoci bila se već uvrstila u značajne pisce koji se bave prvenstveno problematikom savremenog mađarskog sela, — ova knjižica, pak, naročito drugim od dva kratka romana koja je donosila, a koji se sada pojavljuje u našem prevodu, odjednom je pokazala da je Galgocijeva pisac daleko većeg formata nego što je to kritika do tada umela da proceni. Kratki roman U granicama zakona izrazio je nekoliko suštinskih pitanja koja su u vreme njegove pojave bila tek stidljivo i retko pominjana u javnosti, ali su i tekako zaokupljala duhove i sve neodoljivije iziskivala odgovore. Generacija umetnika i mislilaca kojoj pripada Eržebet Galgoci, u cvetu mladosti i naponu snage i zanosa pedesetih godina ovog veka, tražila je objašnjenje, ponekad opravdanje, za sve ono što se tih, pedesetih godina u Mađarskoj zbivalo uz njihovo aktivno učešće, i kulminiralo u tragičnoj i prelomnoj 1956. godini; to traganje po jednom vremenu i prostoru, međutim, često je zadobijalo i univerzalniji značaj, jer nije pitanje samo staljinističkog, zapravo rakošijevskog režima, ili samo pedesetih godina ovog veka ono pitanje koje postavlja jedan od aktera ovog romana: zašto u istim društvenim okolnostima neko napravi karijeru, neko tavori, a nekome se »život izmakne«. U romanu Eržebet Galgoci potreba za istraživanjem sopstvene prošlosti i formalno je naglašena izborom poručnika Marošija kao »pokretača« radnje: ova figura, predstavnik jedne oficijelne državne strukture, vodi privatnu istragu, i to ne o počiniocu zločina, koji je poznat (takođe, bezlični ovoga puta, član te oficijelne strukture), već o žrtvi, i o njenim motivima. A ta žrtva je jedna autentična ličnost, osoba nespremna za kompromise, fanatično privržena istini i uz to borbena. Zbog svega toga ona neminovno dospeva u konflikte s okolinom, i kao jeretik u mišljenju i ponašanju, čak i u nekim najintimnijim sferama kao što je seksualna, biva sve izloženija, sve nezaštićenija, i na kraju slomljena. Ili, biva da parafraziramo njenu misao — niti pobednik niti poraženi nego žrtva; ali žrtva s oreolom mučenice, jer na drugom polu razvoja životne drame koja se u romanu prati upoznali smo i naličje Eve Salancki — Magdu Modru, takođe obeleženu, po tadašnjim društvenim normama, seksualno i politički »devijantnim« ponašanjem, koja, međutim, »bira« pakao alkohola, droge, izdaje i doušništva.
Da interes Eržebet Galgoci za tragično vreme o kojem je reč u ovom romanu nije prolazan ni slučajan svedoči i roman Stupica (Vidravas, 1984), u kojem se govori o još nekim njegovim aspektima: montiranim procesima, raseljavanju »obezvlašćenih klasnih elemenata«, kolektivizaciji. U međuvremenu, znameniti mađarski reditelj Karolj Mak snimio je, po romanu U granicama zakona, film Licem u lice (Egymásra nézve), koji je stekao priznanja i kritike i publike: u jednom peštanskom bioskopu prikazivan je neprekidno više od godinu dana. Videla ga je, na nekim smotrama, i jugoslovenska publika. A za jugoslovenske čitaoce, zanimanje za ovaj kratki roman, verujemo, neće se iscrpsti intrigantnim momentom pogibije glavne junakinje upravo na mađarsko-jugoslovenskoj granici: Eva Salancki je ubijena prilikom pokušaja prelaska te granice, ali problemi koje je ona sa sobom nosila nadilaze i mađarsko-jugoslovensku i sve druge granice, a ne mogu se ni uništiti ni razrešiti metkom.
Radoslav Mirosavljev
Tema: Eržebet Galgoci 
