Herman Hese

Herman Hese (nem. Herman Hesse; 2. jul 1877 — 9. avgust 1962.) je bio nemački pisac, pesnik i slikar. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf), Sidarta (nem. Siddhartha) i Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel) u kojima su uočljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hinduističke filozofije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.
Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. Njegovi roditelji služili su u Indiji Bazelskoj misiji, protestanstkom misionarskom društvu. Hermanova majka, Marija Gundert, rođena je tokom jedne takve misije u Indiji, 1842. godine. Opisujući svoje detinjstvo ostavila je zabelešku da nije bilo naročito lepo. Roditelji su je ostavili u Evropi kada je imala samo četiri godine da bi se vratili u Indiju.1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački ministar propagande, Jozef Gebels, u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (nem. Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895—1966), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt).Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (nem. Das Glasperlenspiel), jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.
Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Sidarta, sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenošću koju mu pruža tradicionalna vera, kreće na put traganja za krajnjom istinom i konačnim prosvetljenjem, ne odustajući od svog zivotnog cilja i autentičnosti ni po koju cenu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan zivot – savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. On lako i brzo osvaja citaoce svojom neposrednošću, istinitošću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.



https://mega.nz/#!cjghhaQI!W4r_TieB83bWi7IM3nN1ty27K0wZX4KSVkwSJgj6WOc

Demian
Svaki čovek nije on sam nego je i neponovljiva, sasvim posebna, u svakom slučaju važna i znamenita tačka u kojoj se ukrštaju svetske pojave, samo jedanput i nikad više.



https://mega.nz/#!c2QjTSwT!cicO32bFWXUQ_7SkmDfhePgwPl9dg6f2i4lBQHNgE8A

Gertrude
Kada ovako spolja posmatram svoj život, on ne izgleda bogzna kako srećan. Ali, i pored svih zabluda, još manje smem da ga smatram nesrećnim. Uostalom, sasvim je ludo tako ispitivati šta je sreća a šta nesreća, jer mi se čini da bih najnesrećnije dane svog života teže dao negoli sve vedre...Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina.U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan život - savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja.
Hese je građanin sveta i vizionar budućnosti. On je neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti, svoga načina života.Hese piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. On lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitošću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.



https://mega.nz/#!ouZVxATD!1MBjfstvbQq-R9hFdpFWyTioAGel79fsV12RusksTB0

Igra staklenih perli
Radnja romana se odigrava u budućnosti u izmišljenoj državi Kastaliji, gde su smešteni elitni univerziteti na kojima se podučava igra staklenih perli. Sama igra nije predstavljena konkretno, već putem metafora i aluzija. Igra je opisana metaforički kao univerzalni jezik i metod koji spaja nauku i umetnost, to jest, celokupno ljudsko stvaralaštvo u jedan jedinstveni oblik. U igri posebno mesto zauzima muzika. Njeni igrači žive asketski i u zajednici strogo hijerarhijski određenoj. Sam zaplet je oblikovan u formi obrazovnog romana, tokom kojeg čitalac prati odrastanje i intelektualno sazrevanje Johana Knehta, koji vremenom postaje legendarni Majstor igre. Knjiga se štampa zajedno sa Knehtovim pesmama i tri školska sastava. Filozofski i idejno Igra staklenih perli kombinuje zapadnu filozofiju (Fridrih Šiler, Fridrih Niče, Karl Gustav Jung) i dalekoistočnu kulturu i spiritualnost (budizam, meditacija, Ji Đing).



https://mega.nz/#!czJXWC5R!e_3pJPpxfDsslKdVZ8pAF8OZPF3g-dtypSYShMy3GqE

„Bol i uživanje mogu ličiti jedno na drugo kao brat i sestra.“
Narcis i Zlatousti
„Govorim ti ozbiljno. Nije naš zadatak u tome da se približimo jedan drugom, kao što se ne sastaju ni sunce i mesec, ni more i kopno. Nas dvojica smo, prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se slijemo jedan sa drugim, već da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom naučimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugo jeste: naša suprotnost i dopuna.“



https://mega.nz/#!p2YzkYbQ!5vhEeUrhrOCl-6LdCLwe-LmXRKoLz3nwXLfBsX4fVGQ

Pod točkom
Hans je talentovani i oštroumni dečak u koga pripadnici seoske inteligencije, pa i čitava zajednica, polažu najviše nade. Želeći da ostvari što bolje rezultate u daljem školovanju i posluži kao primer preostalim vršnjacima, mentori ne štede mladog đaka, obasipajući ga zadacima sa svih strana. Pošto je napustio rodni kraj i pristigao u Maulbron, očekivanja su postala još nesnosnija.



https://mega.nz/#!cuA3haJb!PTxZZQ3Yr4q36Ohp_q0w2TcFg3QdN8EGGAQKYfLWngw

Ljubavne priče
Ljubav je opsesivno osećanje koje je presudno uticalo na čitavo delo kultnog pisca, nobelovca i autora velikih romana svetske književnosti: Igra đinđuvama, Sidarta i Stepski vuk. U ovoj knjizi, antologijskom i najobimnijem izboru ljubavnih priča Hermana Hesea, otkrivamo sasvim novo lice pisca koji je prikazao mnoge mračne ali i svetle strane ljudskih emocija. Ove priče su upravo posledica takvog putovanja do ljubavi i natrag, koje vodi kroz samo središte duše.



https://mega.nz/#!MqAFnKbD!aG9DT9Jb8jIRyj0S5DDx5Y7d6OoVQJc5NsboX9czPtU

Roman Roshalde ulazi u red Heseovih dela posvećenih umetnicima! Roshalde je imanje na kojem umetnik doživljava katarzu u traganju za sobom. Raspet između dubokih veza prema najlađem sinu, pokidanih odnosa sa suprugom i izdajniček strasti da žrtvovanjem porodičnog života i njegovih egzistencijalnih i emocionalnih darova dospe do slobode u usamljenosti koja će u omogućiti otkrivanje i razumevanje jednog dublejg životnog smisla kroz umetnost. Roman je dramatsko lirska ispovest o putevima ka utopiji kroz žrtvu, o nemogućnosti da se istovremeno može pripadati dvama svetovima, o životu kao odricanju i pomirenju kao jedinstvenom i bolnom dobitku. Heseov karakterističan stil sav u traganju za onim najdubljim titrajima života, za njegovom kosmičkom tajanstvewnošu koju evocira impresionističkim likovima prirode i nepretencioznom filozofičnošću pripovedanja, daje ovom štivu posebnu čar koja čitaoca uvodi u čudesnu optiku večnih pitanja o značenjima slobode izbora i odricanja.



https://mega.nz/#!cqQnDQAB!DFjQTuY53-6Xtl1tZ_HbPR84kUF69SGYr_doWPVq3PI

Sidarta, prelijepi sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenoscu koju mu pruza tradicionalna vjera krece na put traganja za krajnjom istinom i konacnim prosvjetljenjem, ne odustajuci od svog zivotnog cilja i autenticnosti ni po koju cijenu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i gradjanskog drustva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svjetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan zivot - savremeni citalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese pise jednostavno i nadahnuto, iskreno i poeticno. On lako i brzo osvaja citaoce svojom neposrednoscu, istinitoscu, magicnim prizvukom svojih recenica i mudrim porukama svog ogromnog zivotnog iskustva.



https://mega.nz/#!xvYTTKzS!jcNZ2QkbAMqtvF43aQcqy4Os4RaLPj8MhctN5eu4SPU

Stepskog vuka Hese je napisao 1927. godine. U toj "biografiji duse" svaka licnost je odraz jednog od sukoba autora sa samim sobom, kao ogledalo neprikrivenog razdora i pometnje u samopoimanju.
Ime glavnog junaka - Hari Haler jasno je obiljezje, dovoljno za indentifikaciju. Hari Haler ima mnogo toga zajednickog sa Heseom. Sam je Hese kao izdavac rukopisa o izlaganjima Harija Halera, primijetio sledece: "Ove zabiljeske, bez obzira do koje mjere pocivaju na stvarnim dozivljajima , predstavljaju saznanje da se velike bolesti nasega vremena ne mogu savladati na taj nacin sto cemo ih zaobici i uljepsati , to je pokusaj da sama bolest bude predmet izlaganja ."



https://mega.nz/#!VmATnSYL!iyZsH4kVONWoZwKb37VancgMF71He8bmuuML_hIjiqA

“Umijeće dokolice” zbirka je kraćih, tematski raznolikih pripovijedaka, studija, parodija, razmišljanja i sjećanja iz ostavštine Hermanna Hessea. Ova kratka proza obuhvaća, i vremenski i tematski, širok raspon autorova književnoga rada. Datirani prema godini nastanka ili godini prvoga objavljivanja, tekstovi su dijelom biografska sjećanja na djetinjstvo, mladost i zrele godine, dijelom sanjarski opisi prirode, švicarskih Alpa, mladalačkih pustolovina, putovanja po Njemačkoj, Švicarskoj i Italiji, dijelom fikcionalna proza u kojoj nalazimo neke od najljepših pripovijedaka iz autorova opusa.



https://mega.nz/#!gyIDkaiQ!K9wAO7G0Utvf_oTezzwVLlEDrHorr92kbcre17rf5_8