Mirjana Bobić Mojsilović

Mirjana Bobić Mojsilović je spisateljica i slikarka. Objavila je romane Dnevnik srpske domaćice (2000), Happy End (2002), Majke mi, bajka (2003), Ono sve što znaš o meni (2005), Tvoj sam (2006), Srce moje (2007), Azbuka mog života (2008), Glad (2009), Gospodin pogrešni (2010), Traži me (2012), Tvoj anđeo čuvar (2016), kratke priče Baba, nemoj ništa da me pitaš (1997) i zbirku poezije Obećao si mi (2016). Autorka je šest pozorišnih komada Suze su O. K., Verica među šljivama, Pozovi M radi užitka, Poslednja šansa, Pogodi ko dolazi na večeru, Svlačenje, koji su izvođeni u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Kult Teatru, Zvezdara Teatru, Akademiji 28 i na sceni KC „Palilula“. Dvanaest njenih naslova objavljeno je u Francuskoj, Italiji, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. Autorka je nekoliko samostalnih izložbi slika. Bila je jedan od prvih autora – samostalnih izdavača u Beogradu. Nekoliko puta je dobila nagradu „Zlatni bestseler“ i dobitnica je „Zlatne značke“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Mirjana Bobić Mojsilović je slobodna umetnica i živi u Beogradu.

Dnevnik srpske domaćice, roman Mirjane Bobić Mojsilović, koji je do sada doživeo preko pedeset izdanja i preveden na italijanski, francuski i slovenački jezik, predstavlja svojevrsnu kolektivnu autobiografiju nekoliko generacija: ovo je knjiga za naše roditelje, nas i našu decu – romantično, duhovito i potresno svedočenje glavne junakinje Anđelke o srećnom detinjstvu u Titovoj Jugoslaviji, zbunjenoj mladosti osamdesetih, otkrivanju političkih strasti devedesetih i bolnom trežnjenju posle bombardovanja.
Roman koji se pamti i kojem se rado vraćamo.



https://mega.nz/#!wuYQnCBS!ASvSp7SJ9y8ou435KmdNd2qLWTnG1jkc1xkEdJ5MCco

Mora da sam svih ovih godina bila uspavana lepotica, i pojela sam bila, očigledno, otrovnu jabuku. Ne znam ko mi je uvalio tu otrovnu jabuku? Mama? Škola? Svi muškarci u mom životu? Aleksandar, moj bivši muž? One uzaludne ljubavi koje su došle posle njega? Ideologija levice na kojoj je odrasla cela moja generacija, da niko ne treba nikoga da vodi? Tito? Nebitno je sada. Sada znam. Sada doživljavam prosvetljenje. Gde su otišle one penzionerke, da im kažem da stvarno ne mrzim muškarce?
Shvatila sam, napokon! Radi se o nečem drugom.
Feminizam ubija romantiku. Feminizam ubija velike muške poteze. Feminizam je sranje!
Da me niko ne čuje, to je jedno veliko sranje.
Hoću da dođeš po mene, uhvatiš me za ruku i odvedeš me negde, i da ne znam gde, samo da žmurim i ti da me vodiš, da prvi put u životu osetim kako je to biti prava normalna žena.

Uzbudljiva, duhovita i potresna priča o ljubavi, ljubomori, padu i ustajanju, o gubitku i ponovnom osvajanju vlastitog života. Ovo je knjiga o strahu i drhtanju, buci i besu, o popuštanju, slabosti i snazi, o jakoj ženi koja sreće jakog muškarca i prepušta mu se.



https://mega.nz/#!FnQiRYBA!d43bduZSMLQr1ThOdn-hxq3aqcHKMyJnvWrKixvM8xE