Bela Hamvaš

Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni.
Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje.

Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige Nevidljivo zbivanje objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra.

Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje.

Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Radi kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik na hidroelektranama na Tisi, a istovremeno danonoćno radi na svojim spisima. Njegov rad ostaje u rukopisima sve do posle njegove smrti, kada su u novosadskom časopisu „Hid“ objavljena dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“.

Eseje što se u ovoj jedinstvenoj knjizi nude književnim sladokuscima Bela Hamvas pisao je u najzrelijem razdoblju svog života. Nastale između jednogodišnjeg života u šumi, obrezivanje stabala, uzgoja povrća i vezivanje loze, te
teškog fizičkog rada na velikom energetskom postrojenju, ove iznimne stranice posvećene su Wordsworthu i
filozofiji zelenoga, psihologiji cvijeća, beračima jabuka, stablima, povrtnjaku, prežganoj juhi, krevetu i branju trešanja.
Jasmin i maslina na autentičan način ispisuje konture teškog života tipičnog za intelektualce i umjetnike bivših
komunističkih zemalja, ali i života duboko prožetog filozofskom mišlju i iskrenim predanjem. Onim što Belu Hamvasa
i cjelokupno njegovo djelo čini neprocjenjivo vrijednim poklonom.



https://mega.nz/#!13RSASiI!vkv2OmJ8ds6GlfzGCW8s2sUv9h5SNB_72u-NfzH2Ags

Brodio sam između južnih ostrva i jednog dana prispeo na mesto gde je svratište bilo u lovorovom gaju.
Nisam video mnogo lovorovog drveća. Znao sam, ako se prirodno razvija, samo je žbun. Ovde je to bilo lepo, visoko, lisnato drveće, bar tri stotine stabala. Za vreme ručka i večere udisao sam opore mirise u njihovoj tamnozelenoj seni. Pored sveže pečene ribe, crnog vina i grožđa vazduh s mirisom lovora! Ko god može, neka na to odvoji jednu sedmicu, neće se pokajati.
Ranije sam stizao na jelo, samo da bih tu što duže sedeo. Pružao se pogled na more, na malu luku gde su vrveli radnici, ribari i žene koje su prodavale smokve. Podalje u zalivu malena ostrva, sa čempresima, na sredini manastir. Sedeo sam u hladu besposlen dok je naokolo pod sunčevom svetlošću blještalo belo kamenje i iskrilo more. Posle ručka, kada bih popio kafu, zavalio bih se u ležaljku, noge podigao na stolicu i uživao u teškom, mirisnom duvanu. Više puta bih pridremao na nekoliko minuta, a onda ponovo pogledao. Mamio me je san, ali lepota, kao što sam video, nije me puštala. Nisam mogao da izaberem između sna i budnosti. Podnevna svetlost, mek vetar s mora, mirisni vazduh pre beše san nego ono što sam mogao da sanjam.



https://mega.nz/#!AiZQHSQA!HwZf8ykPXz2NFE9E8sQmFM7ED5p7WHWhbKlSQ0Zbd7c

Čovek nigde dospeo nije. Ko je netaknut, on je neobrazovan, ko je obrazovan, on je korumpiran. Pred netaknutim treba poreći obrazovanje, pred obrazovanim treba poreći netaknutost. Čovek nigde dospeo nije.
Uopšte se ne bih mogao složiti s tim da to neko pripiše prinudi sveta koji je od nas nezavisan. Nezavisnim od nas se može smatrati slobodni pad, mada imam prigovor i protiv te definicije. Ali bih se odlučno protivio ako bi neko utvrdio da smo nevini u nastajanju sveta. Ja bih posumnjao ne samo u zdrav razum, nego i u poštenje čoveka koji bi doveo u sumnju da smo mi napravili i neprekidno pravimo ovaj svet. U odnosu na to da je svet ovakav kakav jeste, nisam sklon da prihvatim nikakve optužbe s bilo čije strane. Nije trebalo tako spremno pridoneti da to ovako bude, i ne treba tako spremno pridonositi da to ovako i ostane...



Bela Hamvaš-Patam
https://mega.nz/#!gmZEVQ4L!vtKP4sWTywBVANPRJsPeiB5w994Gv1HRZx0_HlEIDOo

Бела Хамваш

https://mega.nz/#!9rwSVYhA!tgEQg5Y8dJ5THCF7iiOD-wqfmRvEqcj7w4s94E8c_jQ

Дело је остало у рукопису, објављено је тек 45 година после настанка и 30 година после ауторове смрти. Али је Хамваш и после извођења овога рачуна наставио да пише, тако је настала друга половина његовог великог опуса: есеји, студије, романи. Испоставиће се да је он један од оних великих стваралаца чије дело не застарева, његово време тек долази, његова мисао ће оплодити и освестити многе читаоце и ствараоце. Изузетна је и веома ретка привилегија коју има читалац када му је омогућено да се приближи неприступачним дубинама једног оваквог ствараоца и мислиоца.



https://mega.nz/#!RrhmXIzT!gofQTMpMN6Hd1mS6TXNTJyHvPZsR5cYYyg3SH9eVJsk

Ко прочита Филозофију вина другачије ће пити и другачије разговарати, не само о вину. Још док буде читао, мислиће на своје пријатеље с којима је пио вино и с којима ће опет пити и разговарати. Неће одолети - пробудиће их у невреме телефоном - и прочитати неколико Хамвашевих мисли о вину, жени, животу.
Ко прочита Филозофију вина, потражиће још који примерак књиге и првом приликом је поклањати најприснијим пријатељима. Свако добија по кап благослова.



https://mega.nz/#!VqwmxSKL!cbFjM7qLWBixO2n2UN4v_AQ6FklMTJCIl8luedVuQtI