Džonatan Frenzen

Kad mu je 2001. objavljen roman Korekcije, Džonatan Frenzen je verovatno bio poznatiji po brojnim esejima i studijama nego po dva romana koja je do tada objavio. U jednom od eseja koji je 1996. napisao za Harper's magazin, Frenzen lamentira nad stanjem moderne američke proze i, posredno, nad svojom karijerom. "Pisac mora sve više da daja čitaocu koji ima sve manje vremena za čitanje", pisao je Frenzen, "Gde pronaći energiju za bavljenje kulturom koja je u krizi, kad se kriza sastoji u nemogućnosti bavljenja kulturom".

Pet godina kasnije Frenzen je mogao da zaboravi na ovakva pitanja. Korekcije su mu donele priznanja kritike, brojne nagrade, među kojima i najprestižniju, The National Book Award za knjigu godine u SAD, kao i povećano medijsko interesovanje (delimično izazvano Frenzenovom reakcijom na prijem Korekcija u Oprah's Book Club; naime, autor nije bio oduševljen time smatrajući celu ideju povezivanja književnosti sa popularnim TV šouom neispravnom i prizemnom).

Frenzenova prva dva romana, Dvadeset sedmi grad (1988.) i Snažan pokret (1992.), doživela su značajna, ali ne i ekstatična priznanja kritike, i prodata su u malom broju primeraka. Za prvi je nagrađen sa Whiting Writer's Award, ali to nije doprinelo njegovom značajnijem proboju. Tek sa Korekcijama Frenzen pronalazi svoj autentični glas i nadjačava samog sebe u pokušajima da stvori likove po uzoru na pisce Don DeLila (čiji uticaj opisuje kao "očinski") i Vilijema Gedisa.

Džonatan Frenzen danas živi i radi u Njujorku. Časopis New Yorker uvrstio ga je na listu Dvadeset pisaca za 21. vek.

Korekcije su sveobuhvatan roman za novi vek – na trenutke komično, na trenutke tragično, ovo remek-delo govori o porodici koja se raspada u vremenu lakih rešenja.



https://mega.nz/#!VqI01aTJ!HWetqqzHMXE_Xz4Li2gG4bcsU074EEpzNw1OjLUCxFI

„Remek-delo američke književnosti“ The New York Times

Malo ko bi se usudio da svom romanu da naslov Sloboda koji obavezuje i lako navodi na skretanje u sladunjave vode u kojima začin čine sloboda i ljubav, a da ostane na visini zadatka – da bude ironičan i zahtevan, ozbiljan i sveobuhvatan. Kao da je izašao iz Tolstojevog šinjela, Frenzen je (nakon devet godina rada) napisao roman koji pokriva sve što je nesloboda u današnjem svetu – ekološko razaranje, pohlepa, korporacije, rat (u Iraku), kapitalizam, a s njima i najvažnije međuljudske odnose – rodbinske relacije, prijateljstvo, ljubav, seks, preljubu. Frenzenovi likovi briljiraju u dijalozima, a kombinovanje tehnika – dnevnik s pripovedanjem u prvom licu s objktivnim pripovedačem u trećem licu – izuzetno dinamizuje priču i njene paralelne tokove. Podrobni opisi kapitalističkih/korporacijskih mahinacija i delovanja novca za Frenzena nisu samo poligon razotkrivanja velikih prevara u savremenom svetu nego i područje na kojem se izoštrava moral pojedinca – makar i kroz greške; Frenzenovi junaci se osvešćuju i potom odupiru globalističkoj pošasti s vrlo jasnim etičkim stavom: Ne, nismo svi na prodaju, ne, nismo svi spremni da izdamo prijatelja, ne, nismo svi lakomi na novac. U savremenoj književnosti dominira antimoral, nasilje prolazi bez osude. Kod Frenzena dominira onaj trenutak (zaboravljene) ljudskosti koji je izuzetno dirljiv.



https://mega.nz/#!8zIQ2YaD!FzdIQSzsLeJEC2A0P5tyC51SV34vySrU7tmz4XAbTLs