Herbjerg Vasmu (1942) spada u najprevođenije norveške pisce, a svojim izuzetno dobro prihvaćenim romanima doprinela je uspehu norveške književnosti u celom svetu. Samo romanZovem se Dina preveden je na više od dvadeset jezika. Njeni romani nastavljaju realističnu proznu tradiciju, uz tehniku pripovedanja i jezik koji je najbolji upavo onda kada sa bliskošću i nežnošću dobrog poznavaoca oslikava najintimnije kutke povređenog čoveka. Čitaoci njenih knjiga podjednako su i oni koji gutaju popularnu literaturu i naučnici koji istražuju nijanse u njenim tekstovima. Debitovala je zbirkom pesama Lepet krila (1976). Osim poezije, pisala je i kratke priče, radio-drame, ali pravi uspeh postiže svojom prvom trilogijom. To je trilogija o Tori (romani Kuća sa staklenom verandom, Nema soba i Osetljivo nebo) koja je izašla u periodu od 1981–1986, a za poslednji roman u tom nizu dobila je 1987. nagradu za književnost Nordijskog saveta. Trilogija o Dini donela joj je svetsku slavu. Čine je romani Zovem se Dina (1989), Sin sreće(1992) i Karnino nasleđe (1997).