Lorens Darel

Lorens Darel

Jedan od najvažnijih engleskih pisaca dvadesetog vijeka najpoznatiji je po svojim romanesknim serijalima „Aleksandrijski kvartet“ i „Avinjonski kvintet“. Svaka priča o njegovom životu, međutim, nepotpuna je bez uvida u tri neopisivo važne godine koje je proveo u Beogradu.
Godine 1961. Lorens Darel je prvi put bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Švedskim akademicima se, međutim, kako pokazuju transkripti njihovih rasprava objavljeni pola vijeka kasnije, nije dopala njegova „monomanijakalna preokupiranost erotskim komplikacijama“. A i pisac je bio još uvek relativno mlad, barem za takvo priznanje; nije stigao ni do pedesetog rođendana. „Aleksandrijski kvartet“ jeste, po mišljenju mnogih, bio impresivan, ali treba sačekati i vidjeti šta će Darel u budućnosti još da napiše. Nagradu je te godine dobio jugoslovenski pisac Ivo Andrić. U martu te iste 1961. Darel se oženio po treći put. Biće to njegov najskladniji brak koji će se šest godina kasnije tragično završiti iznenadnom smrću supruge. Krajem oktobra 1961, međutim, kad sve novine pišu o nagrađenom jugoslovenskom književniku, taj brak je na slatkom početku i lako možemo zamisliti Darela kako ženi priča svoje doživljaje iz Jugoslavije, zemlje koju je napustio prije manje od deset godina.

Aleksandrijski kvartet

U Aleksandrijskom kvartetu, Darel je stvorio čitav jedan svet prožet senzualnim i raskošnim stilom, sastavljen od četiri romaneskne celine:

   Justina (1957),
   Baltazar (1958),
   Mauntoliv (1958) i
   Klea (1960)

"Ima osoba na ovom svetu kojima je suđeno da same sebe unište, i nikakvo razumno dokazivanje ne može da im pomogne; što se mene tiče, Justina me je uvek podsećala na mesečara koga su spazili kako korača po opasnom ravnom olovnom krovu na visokoj kuli; svaki pokušaj da je čovek probudi vikanjem mogao bi dovesti do nesreće. Čovek je jedino mogao da je nečujno prati u nadi da će je postepeno odvući od dubokih mračnih bezdana koji su zjapili sa svih strana. Ali nekim čudnim paradoksom, baš ovi nedostaci u karakteru - ove niskosti duše - predstavljali su za mene najveću draž ove kobne dinamičke ličnosti."



https://mega.nz/#!dzI1xKaZ!tVhDhRozVvfQvZQVjjxAXU_g6Qbt1TInQzmPTSMV_RU
https://mega.nz/#!AnRDCARI!keDEmIpQKy0G9joJRiOFXRjHjW3zcmvf98ULRzA3EcY
https://mega.nz/#!R7ZBiKxA!p0MHpI_iUHGc-4sQH-urV0CWx9v46CQ8jMg0PcQD1jY
https://mega.nz/#!UjYn2ShB!3GJp2iyht78C3HV_W0l5A8gDXROjC6X4mCUD86_5OJo

Crna knjiga

Mladi Lorens Darel poslao je Henriju Mileru rukopis svog romana Crna knjiga, sa porukom: „Pročitajte i bacite u Senu.“ Bio je to roman za koji, zbog njegovih opscenih i brutalnih stranica, nijedan izdavač u Velikoj Britaniji nije hteo ni da čuje, a kamoli da ga objavi. Henri Miler prekida rad na svom romanu i prekucava na mašini četiri primerka Crne knjige. Jedan šalje T. S. Eliotu, a Darelu upućuje telegram: „Vi ste budala.“ U pismu mu kaže: „Vi ste majstor engleskog jezika.“ U drugom pismu: „Čitanje vaše knjige predstavljalo je doživljaj u mom životu. Naprosto sam imao utisak da sam pročitao kolosalno delo, nešto od dve-tri hiljade stranica.“



https://mega.nz/#!dnYxiAQT!b0SxNvdkBHo66H8jSr2aDDkPaWP836ITh1EhaH5oj-I
https://mega.nz/#!U2YBiQpb!0PTrsxL94WLSCKQOW23pAlsnoCvlfaI-h-I9tvSp8Zw

Pjevači diplomatskog zbora

Ovo je drugi i drugačiji pogled na diplomaciju i njene sudionike. Oni po službenoj dužnosti u svakoj situaciji moraju biti na visini zadatka, a u svojoj krutosti i održavanju forme, pri susretu s ljudskim slabostima, dolaze u komičan nesklad.
Kroz priče se provlače i skice života iz bivše Jugoslavije. Onima nešto starijima može biti zabavno pogledati povijest očima stranca, a istovremeno i provjeriti zbog čega je ova knjiga tako dugo čekala svoj prijevod. Naime, autor je 50-ih godina prošlog stoljeća neko vrijeme radio pri britanskoj ambasadi u Beogradu pa su ove priče nastale kao rezultat njegovog pogleda na diplomaciju. Knjiga se u nas pojavila tek 1991. godine.
Užitku čitanja svakako je svoj pečat dao i prevoditelj Zlatko Crnković, s obzirom da su igre riječima i mogući nesporazumi bitan doprinos ukupnom stilskom dojmu.




https://mega.nz/#!4zoVESgY!A5JSU8zDjuZWwj7FHMplDx3RhNH7PCNLU4Xw7yW-xM8

Prosperova pećina

Gotovo pet godina proveo je Lorens Darel sa svojom porodicom na Krfu – ostrvu Odiseja, Feačana i navodno Prospera iz Šekspirove „Bure“ – koji napušta u predvečerje početka Drugog svetskog rata. O svom boravku na Krfu ostavio je zapise bogate detaljima i zanosnim opisima, iz kojih će po završetku rata nastati „Prosperova pećina“, delo koje nije memoarska proza, ni kulturna istorija ostrva niti vodič za radoznale turiste, već sve to pomalo. Darel opisuje noćni lov harpunima na oktopode sa iskusnim ribarem, seoski vašar sa pitoresknim narodnim kolima i nošnjama meštana, predstavu satiričnog lutkarskog pozorišta o zgodama prepredenog Karađoza, bogate maslinjake i vinograde, život i rad na ostrvu zimi, puste bajkovite zalive u letnjem blagotvornom moru, kult sv. Spiridona i neobična verovanja i običaje ostvrljana, daje istoriju Krfa, ostrva koje Turci nikada nisu osvojili, i upoznaje nas s brojnim zanimljivim osobama koje žive na ostrvu – učenjakom Teodorom Stefanidisom ili jermenskim piscem Zarijanom.



https://mega.nz/#!kzIUHIaa!t56NDjDSENCsO8dSqNmvrrwG13ljVjjKKg38MbD-A5M