Alfons Dode je francuski književnik koji je većinu svog detinjstva proveo u Provansi, odakle je najviše crpio inspiraciju za svoja brojna dela. Alfons se smatra najistaknutijim na području oslikavanja napuštenih ljudi sa periferije.
Alfons Dode je rođen 13. maja 1840. godine u Nimu. Otac se bavio proizvodnjom svile, a uprkos raznim nesrećama sa kojima se susreo u životu, nikada nije odustajao. Tokom školovanja Alfons je mnogo puta izostajao iz škole, a kroz sve biogafije vidljivo je kako je tokom detinjstva bio depresivan.
Godine 1856. odlazi u Lion gde je proveo većinu školskih dana. Kada je napokon završio sa školovanjem, zaposlio se kao učitelj u gradu Alesu na jugu Francuske. Na poslu mu nije bilo lako, a nekoliko je puta priznao da bi svaki put kada bi se probudio, imao noćnu moru da se još uvek mora boriti sa neposlušnim učenicima u Alesu.
Godine 1857. napustio je učenje i pridružio se bratu Ernestu da bi radili kao novinari. Alfons se tada ozbiljno prihvatio pisanja.
Od dela treba izdvojiti "Tartarinovu trilogiju", koja se smatra najboljim delom humorističke proze. Ne treba zaboraviti na delo "Arležanka" te "Pisma iz mog mlina". Umro je 16. decembra 1897. godine u Parizu.