Čarls Bukovski

Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994), američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva.

Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj. Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života.
Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu “Ham on Rye“. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Mekalersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac.
Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Story“ objavljuje njegovu priču “Aftermath of a Lenghty Rejection Slip”. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles.
1947. godine upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa “Arlekin“. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u “Arlekinu” i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu “Post Office“.
Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama “Flower, Fist and Bastial Wail” Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće “Outsider” Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu “Outsider of the Year“, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu “Chicago Literary Times“. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ” All Assholes in the World and Mine” objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama “At Terror Street and the Agony Way” (1968) i “The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill” (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom “The Notes of the Dirty Old Man” u časopisima “Open City” i “Los Angeles Free Press” koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije.
1970. godine Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće “Black Sparrow Press” Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman “Post Office“. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objavljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma “Bukovski” reditelja Tejlora Hakforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama.
1976. godine upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa “U-2” mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film “Priče o običnom ludilu” sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film “Barfly” koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rurkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ” The Last Night of the Earth Poems“, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca.
Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u “Grean Hills” memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.
Iako nikada nije zaista bio povezan sa Henrijem Milerom, Alanom Ginsbergom i ostalim tipičnim predstavnicima „bitničke ” generacije pisaca, zbog svog neformalnog književnog izraza i buntovnog stava prema tadašnjem establišmentu, Čarls Bukovski se danas smatra jednim od najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca tog perioda. Sam Bukovski svoje književne uzore pronalazio je u Hemingveju, Dostojevskom, Robinsonu Džefersu, Džonu Fanteu, Luisu Ferdinandu Selinu…
Dela Čarlsa Bukovskog su u osnovi autobiografska. Teme su šarolike i raznovrsne a u centru interesovanja ovog pisca su uvek patnje i problemi običnog čoveka. Njegovi junaci su očajni, nesrećni ljudi, gubitnici i osobenjaci sa margina društva ogrezli u poroke, često na ivici ludila, emocionalnog sloma i materijalne bede. Svakako najpoznatiji junak je Henri Kinaski, alter-ego Čarlsa Bukovskog koji se pojavljuje u mnogim njegovim pričama i romanima. On je simpatični gubitnik, pijanac, kockar i ženskaroš koji živi na ivici bede, druži se sa propalicama i prevarantima, a žene povremeno koristi kako bi se dokopao visokog društva. Baš kao i Bukovski, Henri Kinaski preferira da bude sam, pije, piše i sluša klasičnu muziku. Prvi put se pojavljuje u priči “Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats“, a njegovu dalju sudbinu pratimo kroz romane “Post Office“, “Faktotum“, “Žene“,”Bludni sin“.
Književni izraz Čarlsa Bukovskog je jednostavan, oslobođen metafora, razumljiv svima, ali i izuzetno duhovit i ciničan u isto vreme. Jezik je sirov, ulični ponekad vulgaran i brutalan. Verovatno zbog toga je Bukovski svoja dela objavljivao pretežno kod malih i nezavisnih izdavača. Važio je za „andergraund“ pisca i za života je stekao mnogo manje slave i uspeha kod književnih kritičara i čitalaca nego što je ima danas.


https://postimg.cc/gallery/cz5572ry/

Los Anđeles je bio dobro mesto
tu je živela masa bednika
biće lako izgubiti se među njima,
Bludni sin

„Bludni sin" je uvod u autobiografsku sagu Čorlsa Bukovskog. Naslov originala „Ham on Rye" replika je na Selindžerovog „Lovca u žitu". Odrastanje i buntovništvo mladog čoveka je ono što povezuje ova dva romana.
Knjiga je posvećena očevima...




https://mega.nz/#!Z34XCarA!IOB9F47j0YeIfGfhfLHwUEhF_2yqdw5VNw90MvWvIRY

Faktotum, po mišljenju kritike najbolji roman Čarlsa Bukovskog, tematski je nastavak poznatijeg romana BLUDNI SIN. Devetnaestogodišnji Henri Kinaski izbačen je iz kuće i godinama luta Amerikom, od jedne daleke obale do druge...




Čarls Bukovski - Faktotum.odt
https://mega.nz/#!ovhDDIoZ!ZY-XqWtuUxxfPmZMCY3n3VnxwBGP-4ONg571XV8u660

"Tako mrtvi vole", antologija najboljih priča Čarlsa Bukovskog, izbor je iz obimnog opusa, objavjenog u ukupno 5 knjiga. Vremenom, Bukovski se posvetio pisanju poezije, ali neke od retkih priča iz poslednjih dana ("Klošarenje") pokazuju njegov talenat u punom sjaju.




Čarls Bukovski – Tako mrtvi vole.odt
https://mega.nz/#!li4RGI6S!ZnTmOox1LD73H3fsu3TiXid7UHykyl7r6DPOfcetmbs

On piše o pivskoj boci, nedjeljnoj čamotinji, dječaku roštava lica i buđenju poslije noćne tjelovježbe s nekom žilavom ženturačom. Iskrenost je njegov putokaz, crnilo njegov najmiliji retuš. Tko misli da pjesnici takva profila znaju samo za lokanje, bit će iznenađen količinom referenci na klasičnu glazbu i komentarima o velikanima svjetske literature o kojima Bukowski ima svoje mišljenje, ali spram kojih nikada nije ravnodušan. Bukowski svjedoči o sebi kao bitangi i bastardu koji je s ocem dijelio uzajamnost mržnje i koji suosjeća s bikom u areni jer sebe vidi kao predodređenu žrtvu. Noseći teret ružnoće i neželjenog djeteta, prepustio se burgijanju, a u njegovu životu, kao u Genetovom, nije bilo tragova uzmicanja. Paradoksalno ali točno: po tome je njegova samotnička poza junačkija od junaštva onih koji su svoju muškost ogrnuli zastavama i kolektivnim pokličima.


Čarls Bukovski - Tragedija lišća.pdf
https://mega.nz/#!JyxXDQYK!AHKvLdWZySpFdiY3_8tV9gv1EwzgJ9ZdQcx7J3QYCvc

Neobjavljeni eseji i priče 1946-1992! Zbirka počinje sa njegovm ranim pričama pisanim za časopise početkom četrdesetih, i vodi svog čitaoca na putovanje kroz kontrakulturu i književne sukobe pedesetih, psihodelični talas šezdesetih, narcistička zadovoljstva sedamdesetih i reganovsku antiutopiju osamdesetih godina 20 veka.
To putovanje Bukovski ukrašava zgodama iz svog neslavnog čitanja poezije pred publikom, prikazima sopstvenih dela, urnebesno smešnim izvodima iz svoje novinske kolumne "Beleške matorog pokvarenjaka" i brojnim tek otkrivenim, dosada neobjavljenim pripovedačkim biserima.
Ipak, knjiga prikazuje i jednog drugačijeg Bukovskog - oštroumnog iako nekonvencionalnog književnog kritičara. Od njegovog "Manifesta" do samosvojnih ocena Alena Ginsberga, Roberta Kriilija, Liroja Džonsa i Luisa Zukofskog, kroz "Odsustvo junaka" otkriva se intelektualac skriven ispod njegove neuglađene spoljašnjosti...




Čarls Bukovski - U odsustvu junaka.odt
https://mega.nz/#!92x1QSRQ!t-5CDGhzTcc8-Cqh_Px0clmp828yr3gY-Ru2GUNT03g

Čarls Bukovski - U odsustvu junaka. pdf
https://mega.nz/#!82plAKAA!DyzwC1Rh6c8t3DYOyezTYBRzM17dRhTsgNPMCpBXvz4

Najpoznatiji roman Bukovskog zasnovan na autobiografskim činjenicama iz sedamdesetih godina, nakon otkaza u Pošti koji on duhovito predstavlja kao svoj književni uspon.




Čarls Bukovski - Žene.odt
https://mega.nz/#!I24FQagT!AvapU8C8vV70kt6K7n1T2xsUe6Ta4Bi_5FqfZ_dUIlE

Čarls Bukovski (1920-1994) proživeo je poslednje godine u krugu svoje žene i devet mačaka. Osim svakodnevnih odlazaka na konjske trke, pisao je skoro svake noći (pogotovo kada je otkrio kompjuter). Tako su nastali roman "Palp", velika knjiga poezije "Poslednja noć pesama na Zemlji" i ovaj dnevnik.




Čarls Bukovski-Dnevnik 1991 – 1993.odt
https://mega.nz/#!IqhhFArQ!9VBmHpUtFlkJmkFK8ppdFedzPVQUXvIX_0N6Lnq81Iw

Čarls Bukovski-Dnevnik 1991 – 1993.pdf
https://mega.nz/#!9yxzxaTL!ncBSPKmI2PkmmpPvIreT-unAtlm1dtfOjL3N0F9Lyew

»Živio sam deset godina bez posla. Ljudi su mi davali novac, jelo, stanove u kojima sam boravio. Jesu li mislili da sam idiot ili genije, to nije bilo važno. Ja sam znao što sam. Nisam bio ni jedno ni drugo. Što je ljude poticalo da mi daju darove nije me brinulo. Primao sam darove i primao sam ih bez osjećaja     pobjede ili/i prisile. Moja jedina postavka bila je da ništa ne      tražim... To je jedan od mojih problema: nikad se nisam borio ni za najmanju sitnicu...« piše Bukowski u nekoj od ovih 30, dobrim dijelom autobiografskih, priča. To, naravno, znači da se opet susrećemo s pjesnicima, svodnicima, pijancima, kurvama, kockarima, besposličarima i ostalim autorovim prijateljima i prijateljicama, koje je ovaj put smjestio u žešće okruženje: priče su agresivnije, tvrđe, brutalnije, mračnije, a neke i šokantne; poneke tjeraju i suze na oči – što od smijeha, što od plača...
Sve u svemu, Bukowski ponovo dokazuje da je jedan od najizvornijih talenata kratkog pripovijedanja – nekim piscima ni petsto stranica nije dovoljno da izreknu ono što on lakoćom ispiše na deset. Svatko tko pročita ovu – po mnogočemu upravo Najljepšu – zbirku, moći će bjelodano posvjedočiti nepodnošljivoj lakoći pripovijedanja koju u svojim otkačenim zapiscima podastire stari pokvarenjak.
Za kraj ove bilješke još jedno tipično Bukovo razmišljanje: »A sada, oprostite mi dragi čitatelji, vratit ću se kurvama i konjima i cugi, dok još imam vremena. Ako je u njima sadržana smrt, tada, po meni, izgleda puno manje uvredljivo biti odgovoran za vlastitu smrt nego umrijeti od one smrti koju vam donose ukrašenu frazama o Slobodi i Demokraciji i Humanosti i/ili bilo kojem ili sveukupnim tim Sranjem.«




Čarls Bukovski-Najlepša žena u gradu.odt
https://mega.nz/#!kjoXyIqB!GlaoNYDPxwmirDZnFTEat6dVIVL9n4Z08vIyGhsitwg

Ovo osvežavajuće štivo ima gotovo sve vrline, a nijednu manu rukopisa Čarlsa Bukovskog....Sve je, dakle, u tom romančiću, od prve do poslednje stranice, rasni pulp fiction, no ta je petparačkost više nego namjerna; otuda i "samodefinišući" podnaslov knjige: "posvećeno lošem pisanju". Glavni junak romana, privatni detektiv Nik Bilejn (a. k. a. Miki Spilejn? Ma, joook...), "najbolji kljun u L. A.", tipični je poluupropašteni polualkos, višestruko razveden, rezigniran i dekintiran, nihilističkom filozofiranju sklon, zatečen pred izbacivanjem iz ofisa zbog neplaćanja kirije; onda, međutim, u njegov život bane razbludni glas, a potom i neodoljivi stas raskošne dame za koju se, avaj, ispostavlja da se zove Gospođa Smrt - i to ne bez predobrih razloga - i da od Bilejna očekuje da pronađe za nju ni manje ni više nego samo tobože mrtvog - Luja Ferdinanda Selina..
Teofil Pančić




Čarls Bukovski-Palp.odt
https://mega.nz/#!Ur4BiITD!NBQ1yho8EN9CRQrRl3uWoFj-zMNhO3X3XBoyDdakCCw

Ovo je knjiga o putovanju Bukovskog u Evropu - počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu...
Sanjam kako postajem slavan ...




Šekspir nikada ovo nije radio.odt
https://mega.nz/#!EuhXUIIb!MHUIv-rswgeDDQ6Te5gOeMWB_49EunczUkuqptl13kQ

Šekspir nikada ovo nije radio.pdf
https://mega.nz/#!V6phnCBJ!EI3Q6unUaxpz33lElKZsUHZyd6RnuIgglKJSwpfTyhI

O svojem prvom romanu Pošta (Post Office), što ga je objavio 1971., Bukowski mi je rekao:
»Punih jedanaest godina radio sam na pošti. Od svoje trideset devete godine pa do pedesete. Bio sam uvjeren da će me rad na pošti dotući; jednostavno nisam više mogao izdržati. Tada sam odlučio da ću postati profesionalni pisac... Ljudi su znali da sam dao otkaz pa su me počeli žaliti i još više mi otežavati život. Moja stanodavka je rekla: 'Zaboga, ti mora da si poludio. Napustio si stalno namještenje i doveo u pitanje socijalno osiguranje i mirovinu.' Zbilja sam se počeo pitati nisam li sasvim poludio... Trebalo mi je svega devetnaest dana da napišem cijelu knjigu, u siječnju 1970. godine...«
Nakon objavljivanja romana kritike su bile vrlo povoljne... »komična, okrutna, cinična i nemilosrdna knjiga, puna autoironije«... Kao i u većini svojih knjiga, i u Pošti Bukowski ne pokazuje nimalo milosti ni prema sebi samom ni prema drugima...
    (Iz pogovora Voje Šindolića)




Čаrls Bukovski – Pošta.odt
https://mega.nz/#!9jojFCzT!caOU74C3tCqixFHXzX6vf-evl5g1NAK9Kvs34T5aHq4

Roman Čarlsa Bukovskog “Holivud” je nastavak njegovog prethodnog romana “Žene”.

U ovom romanu Bukovski je, kroz situacije u koje upada njegov alterego Henri Kinaski, fikcionalizovao isksutvo pisanja scenarija i snimanja filma Barska mušica.

U Barskoj mušici, filmu iz 1987. godine, snimljenom po scenariju Čarlsa Bukovskog, a u režiji Barebea Šredera, Henrija Kinaskog tumačio je Miki Rurk, a Vandu, njegovu ljubavnicu, glumila je Fej Danavej.

U romanu Holivud sama iskustva snimanja filma, pisanja scenarija, komplikacija na filmskim setovima postaju paralalna romaneskna i pikarska pustolovina, podjednako zanimljiva kao i sam film. Pauze između kadrova začinjene su, u stilu Bukovskog, rijekama piva, tučama, neprospavanim noćima i životom na ivici, kao i druženjem sa holivudskim zvijezdama, glumcima, muzičarima i režiserima među kojima možemo, skrivene iza pseudonima, prepoznati Šona Pena, Mikija Rurka, Madonu,Vernera Hercoga, Žan Lik Godara, Dejvida Linča, Timotija Lirija, Fransisa Forda Kopolu i mnoge druge.



https://mega.nz/#!s3B2BCja!Fg5svlxqSOKQemfMqND4sPkWoBTN_MXIYOtdGTxOQh0