Luka Mičeta

Luka Mičeta
(Beograd, 1959). Završio je Prvu beogradsku gimnaziju. Studirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu.
Novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student; kolumnista podgoričke Pobjede; urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92); komentator i urednik Nin-a; generalni direktor Tanjuga.Objavio je knjige Srbi i demokratija (1992), Sudbina Bošnjaka (1999), Panorama pogleda, pojmova i mišljenja Adila Zulfikarpašića (2001) i Vane Ivanović između Tita i Draže – Post um jednog Jugoslavena (2010).

Despot Stefan Lazarević

Biografija prvog Beograđanina.
Despot Stefan, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana.Pisac pesme Slovo ljubve, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog umeća i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili rezultat njegovog dara, prefinjenosti i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa.



https://mega.nz/#!4r5jVaiY!PTXaQbPq0qMOPuDIkrMPQztZ4jUt5o1imyvrxUYGOQk

Dušan Silni

Biografija prvog srpskog cara.
Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi.Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada.Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture.



https://mega.nz/#!V2o1FQQY!ry3kB0WAIxHOvbrEZCF51668p6F8zMr_l4dM7YqVbTw

Kralj Milutin

Biografija svetog srpskog kralja.
U srpskom narodnom pamćenju kralj Stefan Uroš II Milutin ostao je donekle u senci svog slavnog pradede Stefana Nemanje i unuka cara Dušana. Luka Mičeta knjigom Kralj Milutin – biografija svetog srpskog kralja podseća na ovog izuzetnog vladara koji je na prestolu srpske srednjovekovne države proveo gotovo pune četiri decenije (1282–1321), duže od bilo kog Nemanjića. Oslikavajući presudne događaje, ličnosti i istorijske procese balkanske i mediteranske istorije toga vremena, autor podseća i da je u velikoj meri, upravo zahvaljujući Milutinovim državničkim sposobostima, Srbija tada izrasla u najmoćniju državu na Balkanu.



https://mega.nz/#!A65hwAbY!TPmiR5tNsJ4GLaiwtjT6TqEmEGlfxcWMGO60BSjq5Pc

Stefan Prvovenčani

Biografija prvog srpskog kralja
ili
Zašto Srbi nisu katolici

Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.
Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države.Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.



https://mega.nz/#!EnwThCKY!T1vdL4NA1XHLGVrm1zrqBhS1KwWYj1rLw1yTk2G4R7s

Stefan Dečanski

Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara.
Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje.Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje.Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije.



https://mega.nz/#!h3oHQaYR!T303C6C-u9e-Ph3uQrmZ35-fCbeuyJOyP3goEREMh6E

Sulejman, Hurem i Srbi

„Studiozno se oslanjajući na pojedine istorijske izvore i odgovarajuću naučnu literaturu, Luka Mičeta se trudi da duboko pronikne u međuljudske odnose na dvoru Osmanskog carstva. Portreti Sulejmana i Hurem, dati sa velikom uverljivošću, pomažu u objašnjavanju mnogih burnih događaja u prestonici na Bosforu. Prilike na osmanskom dvoru, haremske spletke, političke igre, zakulisne radnje, ali i međudržavni sporazumi na taj način zadobijaju svoje pravo mesto i važnost. [...] Luka Mičeta je pronašao prostor da u svoju knjigu smesti i Srbe, jedan od mnogih naroda u multietničkoj i multikonfesionalnoj imperiji kakvo je bilo Osmansko carstvo u XVI stoleću. Učinio je to znalački.“
Prof. dr Radivoj Radić



https://mega.nz/#!IzxnkSKL!UckI5DSNc2xEiDJHDA_LTaqC5PEnspS2GWpzJ6faPY4