Фјодор Михајлович Достојевски

Фјодор Михајлович Достојевски рођен је 30. октобра 1821. месту које је од старине сматрано као једно од најтужнијих у старој Москви . Читав крај се звао " убоги дом " . Баш ту је будући уметник великог града рано завирио у његове најниже слојеве.Тај сиви свет привукао је његову пажњу , пуну сажаљења , и ушао у његово стваралаштво као један од главних објеката приказивања . Његов отац , Михаил Андрејевич Достојевски , био је војни лекар племићког порекла . То хумано занимање није одговарало његовој недружељубивој нарави.Био је веома раздражљиви , напрасит и осоран , тежак алкохоличар , и поред тога одликовао се крајњим тврдичлуком.Био је тип упорног и неуморног радника , који је мрзовољно испуњавао своју дужност , нетрпељиво строг према свима око себе . Радио је у једној јавној болници у Москви , али је тај положај у тадашњој Русији био врло скроман и породица Достојевски је живјела у скученом стану иу околностима које ни у ком случају нису биле раскошне . Отац му је био мали тиранин кога су убили под непознатим околностима . Према породичним предањима , када је вест о очевој смрти допрла до његовог сина Фјодора , младић је први пут добио напад са грчевима и губитком свести , који се љекари тек касније одредили као епилепсију . ( Истраживачи књижевних дјела Достојевског обично виде аутобиографску црту у односу који Иван Карамазов има према убиству свога оца : иако Иван није био прави убица , својим млитавим ставом , и стога што није спречио убиство иако је то могао учинити , он је на неки начин крив за убиство оца . Према тим критичарима , излази , да је Достојевски целог живота патио од сличних осећаја посредне кривице јер је његовог оца убио његов кочијаш . )
Ондје , у московском сиротишту , у оној уској соби коју дели са својим братом , провео је прве године свог живота . Никад о њима није говорио , а та његова ћутња увек је била стид или поносни страх пред туђим сажаљењем . Кад је онда као младић изашао из тог мрачног света , његово је детињство већ било угашено . Заједно са својим братом у оно је време бескрајно много читао и дању и ноћу . Пун најснажнијег одушевљења за човечанство , он се је управо болесно почео клонити људи . Натеран новчаном оскудицом отишао је у војску , али ни тамо није нашао пријатеље . Уследиле су мукле младеначке године . Као јунаци свих његових књига он је живео у некаквом кутку , сањарећи и размишљајући . Ноћу је преводио Балзакову Евгенију Гранде и Шилерова Дон Карлоса .
1844. , у доби од 08:04 године , написао је " страствено , готово у сузама " мајсторску студију Бедни људи . Пјеснику Некрасову поверио је рукопис на оцену . Два дана прошла су без одговора . Ноћу је седео усамљен и замишљен код куће и радио све док се светиљка није угасила . Одједном око четири сата ујутро неко је жестоко зазвонио , а кад је Достојевски зачуђен отворио врата , Некрасов улази у кућу , грли га , љуби и кличе му . Онда се Некрасов жури Бјелинском , свемоћном руском критичару . " Уцкрцнуо је нови Гогољ " , виче с врата , машући рукописом као заставом . " Код вас Гогољи расту као печурке " , рекао је неповерљиви Белински којега је озловољило толико одушевљење . Али кад га је Достојевски следећег дана посетио , Белински се сав изменио . " Та не разумете што сте створили " , виче он сав узбуђен на сметеног младића.Тако мелодраматски одвија се откриће Достојевског као песника . Бедни људи су касније објављени у часопису Некрасову . Успех је био огроман . А Тургењев га је назвао новом бубуљицом на носу руске књижевности .
Убрзо бива ухапшен због дружења с једним тајним друштвом младих људи који су прихватили социјалистичке теорије Сен - Симона и Фуријеа . Ови млади људи састајали су се у кући чиновника Министарства спољних послова , Михајла Петрашевског . После устанка 1848. године у неколико европских земаља , у Русији је дошло до вала реакције ; власт је била узнемирена и предузела је драстичне мере према свим противницима . 1849.људи из круга Петрашевског били су ухапшени , међу њима и Достојевски , те осудени на смрт вешањем . Речено им је да ће бити погубљени ; одвели су их на место одређено за извршење казне , свезали су им очи , свукли их до кошуља и завезали за стубове . Тек тада су им прочитали пресуду којом се смртна казна претвара у осам година робије у Сибиру . Тај дан је оставио дубок ожљак у души Достојевског . Никад га није сасвим преболео .
Четири године принудног рада Достојевски је провео у друштву убојица и лопова , јер тада још није било уведено издвајање обичних осуђеника од политичких . Описао их је у Записима из мртвог дома ( 1862 ) . Ту су до појединости су оцртана сва понижења и тешкоће којима је био изложен , као и злочинци међу којима је живио.Достојевски је морао пронаћи неки излаз да не би сасвим полудио у том окружењу . Утеху је нашао у хришћанству.Осим тога бележио је и појаве код људи који су осим звјерства показивали и понеку људску особину .
Кад су му најзад расковали ланац с израњених ногу , кад су стубови остали за њим као трули смеђи зид , он је други човек : здравље му је разорено , слава распршена у прашину , а живот уништен , само његова радост остаје недирнута и неповређена . Још неколико година мора остати упола слободан у Сибиру , али му није допуштено да објави било какав свој рад . Ондје у прогонству , у најгорем очају и осамљености склапа онај необични брак са својом првом , болесном и осебујном женом , Маријом Дмитријевна Исајев .
Као заборављен човек враћа се у Петроград . Његови Записи из мртвог дома , тај незаборавни опис његове робије прожете грозом , открива руском народу да тик крај њега постоји неки други свет , право чистилиште свих патњи . И сам цар јеца над том књигом , а хиљаде људи спомиње Достојевског . У једној јединој години поново је изградена његова слава , али сада трајнија него пре . Заједно са својим братом оснива часопис Епоха у којем готово све пише сам . Часопис се брзо шири у све кругове и чини се као да је судбина Достојевског заувек осигурана .
Али он сам сматрао је да мора још упознати још једну земаљску патњу , муку емиграције и онај ужасан страх за бедни свакидашњи хлеб . Сибир и каторга , најјезовитија карикатура Русије , све је то ипак била домовина , сада треба да због претеране љубави према свом народу упозна још и чежњу што је номад осећа за шатором . Још једном се мора вратити у безименост , још дубље у таму пре него постане песник , јунак својег народа . Убрзо умире му жена , а након тога и његов брат .
И сада , почиње оно бесциљно дугогодишње лутање Европом , она језовита одвојеност од Русије , извора крви његова живота . С много муке налази склониште у малим ниским собама , пуним задаха сиромаштва , демон епилепсије напада га све чешће , дугови , менице , обвезе терају га од посла на посао . У међувремену жени се по други пут са младом стенографкињу , Аном Григорјевна Сниткином , у којој налази жену пуну оданости ис таквим смислом за практично да је уз њену помоћ успео одговорити на све рокове и постепено се ослободити новчаних неприлика . За време боравка у иностранству он мрзи Немце у Немачкој , Французе у Француској и то само зато јер нису Руси . Он жели једино осећати Русију , домовину , само жели видети ћирилична слова и бар летимично осетити дах домаће речи . Настају Злочин и казна , Идиот , Зли дуси и Играч , монументална дела двадесетог вијека . У року четири године , од 1867. до 1871. његова породица стекла је неку материјалну сигурност и могли су се вратити у Русију .
Од тада па до краја живота Достојевски је живио у релативном миру . Зли дуси су имали велики успех . Убрзо по изласку књиге , понудили су му да буде уредник врло реакционарног недјељног листа принца Мешчерског , Грађанин . Његово последње дело , Браћа Карамазови , од којег је успео написати само први том , радио на другом тому кад га је смрт задесила , донело му је од свих романа највећу славу . И говору одржаном приликом откривања споменика Пушкину у Москви 1880. године било је упућено много признања и донијело му још више радости .
Годину дана после , 28.јануара 1881. у 20 часова и 38 минута умире Ф.М. Достојевски . Из најудаљенијих градова путују изасланства да му искажу последњу почаст . Ковачка улица , у којој је изложен на одру , сва је црна од људи који преплављују у језовитој ћутњи стубиште радничке куће и испуњавају уске собе тик до ковчега . На тој сахрани одједном се на један сат остварује свети сан Достојевског : јединствена Русија. Онако као што су се у његовим делима осећала братимства свих класа и сталежа у Русији тако су и оне стотине хиљада иза ковчега у свом болу били једна једина маса : и млади принчеви и раскошно одевени попови и радници , студенти , офцири , и лакеји и просјаци били су 1 целовита Русија.

Достојевски-Приповетке

https://mega.nz/#!4vQSECJS!jIigIgTM__LopRW1anMJNUxZdeH6kNviAn9NSE6t9Zc


Ф. М. Достоевски-Дневник писца 1873.

https://mega.nz/#!k2ZAQSiZ!nkYFzpmdP01_5qizEKosbS2B-nmT6FmtvBHY2jcOgcU

Dostojevski - Dnevnik pisca 1876-1881

https://mega.nz/#!FvIzHaBA!ZyNzEsa-uv5H6AcbKx818qQDTRq85qKq5ie8BPP8uBI

Knez Miškin mladi je muškarac koji se vraća u Rusiju nakon dugog boravka u Švicarskoj. Dostojevski ga je prikazao kao idealnog čovjeka, apsolutno divno biće, 'čovjeka-boga', odnosno čovjeka čija dobrota i čovječnost nisu od ovoga svijeta.

Takav čovjek neizbježno postaje društveni 'idiot', žrtva konteksta u kojem živi, žrtva ljudi s kojima dolazi u doticaj. Povratkom u Rusiju on ulazi u 'salon' - metaforu društva u kojem, kako će se vidjeti na kraju, ljudi poput njega nemaju što tražiti.

Ponizno ali prevrtljivo okruženje, iskrivljeni ljubavni četverokut koji će rezultirati tragedijom koja će i njega samoga odvesti 'na drugu stranu', u izgubljenost u unutrašnjem svijetu, u smirenost čovjeka koji je prestao biti čovjek jer je prestao biti - misleći.

"Idiot" je jedan od najznačajnijih romana ne samo unutar opusa slavnoga ruskog romanopisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog već i svjetske literature uopće. Sva su njegova djela više puta prevedena na hrvatski jezik a najčitaniji su bili: "Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bijedni ljudi", "Bijesovi" i "Kockar".



https://mega.nz/#!ciBFTSAS!cYugetKSzJxF7BgJVGV7RqGpmU7-WcMjggLxXux7uvc

Zapisi iz mrtvog doma (rus. Записки из Мёртвого дома) je roman Fjodora Dostojevskog, objavljen 1862. godine u časopisu „Vreme“, koji prikazuje život robijaša u Sibiru.
Knjiga je zbirka slabo povezanih činjenica i događaja vezanih za život u sibirskom zatvoru, više organizovanih oko „teme“ nego kao neprekidna priča. Sam Dostojevski je proveo četiri godine u jednom od tih sibirskih zatvora, nakon što je osuđen za svoje učešće u Krugu Petraševskog. To iskustvo mu je omogućilo da veoma autentično opiše uslove zatvorskog života kao i karaktere zatvorenika
U ovom romanu on prati život Aleksandra Petroviča, čije je zapise fiktivni autor pripovesti našao posle njegove smrti. Dostojevski je u ovom delu opširno opisao život sibirskih zatvorenika, kao i uticaj crkve i aristokratije.

Tematska organizacija forme dela nije stroga, i na neke teme se pisac vraća više puta, da ih opiše iz različite perspektive. Najčešće teme su telesna kazna, beg iz zatvora, sloboda i druge. Jedinstveni ugao gledanja iz ugla zatočenika stvarnost neobičava principom kapi na staklu kroz koje se gleda - Zapisi su prilika da se pažnja čitalaca usmeri ka stranama ljudske ličnosti koje do tog momenta nisu bile dominantne - kako u posmatranju, tako i u književnosti.

Postupak pisanja se razlikuje od uobičajenog dijaloškog razlaganja stvarnosti koji primenjuje Dostojevski (Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog). i dominatna postaje predmetna reč hroničara, ne višesmislena reč ljudske emocije, na kojoj se ukrštaju različiti planovi stvarnosti. Sama tragika događaja je dovoljna. Hroničar Zapisa iz Mrtvog doma nastoji da piše objektivnim stilom, i jedine reči koje se u njegovo pripovedanje upliću jesu vapaj za slobodom i životom.



https://mega.nz/#!F7QhUIjK!HWbjPjTxosVOTL3HXlNXMdznzT0q7Q01n_Hp2-fVfe4

Jedan od najvećih romana ruske književnosti. Roman sa elementima kriminalnog, socijalnog, psihološkog i filozofskog romana.

Radnja se dešava u Sankt Peterburgu sredinom šezdesetih godina XIX vijeka. Glavni lik, Rodion Romanovič Raskoljnikov, ambiciozni student prava, podstaknut krajnjom bijedom i turobnom budućnošću odlučuje da ubije i opljačka Aljonu Ivanovnu, omraženu staricu koja kamatarenjem izrabljuje ljude. On smatra da je njegov postupak etički opravdan i nada se da će time riješiti svoje finansijske i porodične probleme. Međutim, potkradaju mu se greške, privlači sumnju policije i upada u psihološku krizu. U krizi mu pomaže prostitutka Sonja Marmeladova, napaćena djevojka koja se ponizno i pasivno drži prema zlu i životnim nedaćama, a utjehu nalazi u hrisćanstvu.



https://mega.nz/#!Q6RxjKiI!iFeg6uysFW0Do4akSElrwBDUTayyBu_8Bajn88rPTms

Зли дуси (рус. Бесы) је роман Фјодора М. Достојевског. Објављен је 1871. и 1872. године часопису „Руски весник“. Познат је још под називима „Нечисте силе“ и „Бјесови“. Ово дело из специфичне перспективе илуструје основну мисао Достојевског о потреби за смиреношћу слабих наспрам јаких, сиромашних наспрам богатих и угњетених наспрам силних. За њега само снажна вера може да донесе богатство животу.



https://mega.nz/#!Qrp2zaZA!GRbi5VZsilN4hlphnszbEcD1wsyDkYnykCuTwBvfD1c

Radnja romana se dešava u Petrogradu, a njen glavni lik je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik, pravi zanesenjak. U prvom delu romana on je neimenovani lik koji noću luta ulicama Petrograda. On uživa u noćnoj tišini i šetnjama kejom, sam sa svojim mislima i svojim izmišljenim svetom. U tom izmišljenom svetu on je heroj, istorijska ličnost, pesnik, ljubavnik... Sve se menja kada jedne večeri spasi devojku Nastjenjku od pijanog prolaznika. Ona ga vraća u realan život, upoznaje ga sa najlepšim ljudskim osećanjima i probuđuje u njemu želju za pravim razgovorom, razgovorom sa prisutnom osobom, a ne razgovorom sa samim sobom. Dostojevski u ovom romanu na veličanstven način veliča ljudsku dobrotu, nesebičnost, moralnu čistotu, jake i iskrene emocije.



https://mega.nz/#!E6gWlA7K!nrV1mrB8ARsoeMFkcVxr6yj3sG2cofDTniOvL-q4USw

U formi psihološkog trilera i sa žanrovskim osobenostima krimi romana (fabula ovog romana Dostojevskog se fokusira na motiv nerazjašnjenog ubistva i scene suđenja), Dostojevski je napisao jedan od najuticajnijih filozofskih romana svih vremena. Likovi ovog romana u pauzama epileptičnih napada, istrage ubistva, pijanstva, odlaska u manastir i njegovog napuštanja, govore o Bogu, problemu zla i patnje, te razmatraju etičke nedoumice. Ti su razgovori postali amblematična slika duhovnog stanja 19. veka. U pitanju je roman koji je Sigmund Frojd smatrao jednim od najfascinantnijih književnih dela ikada napisanih. Među ostalim značajnim ljubiteljima ovog temeljnog dela Dostojevskog nalaze se i Ajnštajn, Vitgenštajn, Hajdeger, Džojs, Kurt Vonegat…



https://mega.nz/#!p7gGxAQJ!ohZFifLqoRzR4QSiC_jHfpfSbKK77OzyVEiSydOckNo

Алексеј Иванович Вељчанинов је власник земљишта, који борави у Санкт Петербургу за суђење о комаду земљишта. Он добија посету од Павела Павловича Трусотског старог познаника који је недавно постао удовац. Вељчанинов је имао аферу са Трусотсковом супругом Наталијом, и он схвата да је он биолошки отац Лизе ћерке Трусотског која има осам година. Вељчанинов који не жели да Лиза одраста уз алкохоличара, предаје је хранитељској породици. Лиза ускоро умире.

Трусотски сада жели да ожени Нађу, петнаестогодишњу ћерку државног службеника Захљобинина. То му је шеста по реду од осам ћерки колико их има. Трусотски води Вељчанинова са њим да посети своју вереницу, и купи јој наруквицу. Нађа даје наруквицу Вељчанинову, тражећи од њега да је врати Трусотском и да му каже да не жели да се уда за њега. Нађа је тајно верена за Александра Лобова, деветнаестгодишњег момка.

Трусотски проводи ноћ у соби Вељчанинова и покушава да га убије са бодљикавом ножем. Вељчанинов успева да се одбрани, и притом је повредио леву руку.

Нешто касније, када је Вељчанинов победио на суду, њих двојица се поново састају на железничкој станици. Трусотски се оженио, али млади официр путује са њим и његовом супругом. Нова супруга Трусотског позива Вељчанинова да их посети, али Трусотски му говори да игнорише тај позив.



https://mega.nz/#!V64m2Spb!mQQ-hackOiGfwm1YhQNr5RM2nzF630a_i3XORdBH1Hk

Jedno od "najuzbudljivijih saznanja" koja se nameću čitaocu ove knjige svakako će biti saznanje da je pisac nekom svojom čudnom psihološkom alhemijom uspeo da prodre u najintimnije kutke njegove ličnosti i izloži ih nemilosrdno svetlosti spoznaje.Čitanje ove knjige ljubiteljima klasične literature doneće pored ostalog "zadovoljstvo i uzbuđenje daleko veće od čitanja nekog napetog književnog trilera, jer će u likovima i situacijama iz knjige prepoznati ljude i događaje iz svog ili bilo čijeg okruženja, iz svoje ili bilo čije sadašnjosti, prošlosti i neminovno budućnosti.



https://mega.nz/#!FzwySKAZ!zn7Qs4eYAhniHwksCHZMogHEolfiMy8gnpqVopOZKvA

Roman beleži život devetnaestogodišnjeg mladog intelektualca, Arkadija Makaroviča Dolgorukog koji je vanbračno dete kontroverznog prvaka Versilova.
Fokus romana prikazuje konflikt između oca i sina, posebno u ideologiji, što predstavlja bitke između konvencionalnog starog načina razmišljanja iz 1840. godine i novog sa nihilističke tačke gledišta mladih u Rusiji 1860. godine. Mladi Arkadij je vremenom prihvatio veoma negativno mišljenje o ruskoj kulturi, za razliku od zapadne ili evropske kulture.
Druga glavna tema je Arkadijev razvoj i korišćenje „ideje“ u njegovom životu, uglavnom kao oblik pobune protiv društva (i njegovog oca), kroz odbacivanje pohađa univerzitet, a odlučuje da sam dođe do novca i živi samostalno, na konačnom cilju da postane preterano bogat i moćan



https://mega.nz/#!cjhWHIra!qWf63zm_QI8jSRaiMLILSjhbnATHfZTYrq6hff_3r0M

Roman Fjodora M. Dostojevskog prvi put izdat 1861. godine. Poniženi i uvređeni nije samo naslov knjige, već centralna tema stvaralaštva Dostojevskog. Oni su njegovi junaci, njegova ljubav i njegova rana. On je njihov brailac pred porotom čitalaca i nepotkupljivi sudija njihovih tlačitelja.

Najautobiografskijom od svih koje je napisao, Dostojevski je kao veliki umetnik humanista, ovom knjigom, pored Zapisa iz mrtvog doma, smelo kaže da oni što tlače, ponižavaju i vređaju, neminovno seju gnev, koji zakonito prerasta u otpor etici praštanja, u nemirenje do smrti.



https://mega.nz/#!suhGFSKJ!S9PnlK7HNVV-KdED4YXxBlmEOiF78A8iwVWxVfubfTQ

Obimom malen, ali izuzetan roman Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Roman koji govori o trima temama koje se međusobno prepliću. Govori o temi kockarske strasti, temi Rusa u inostranstvu i temi nekoliko ljubavnih odnosa. Kroz život Alekseja Ivanoviča autor je predočio "pakao kockarnice" koji je opisan sa mnogo žara i strasti. Aleksej se stidi kocke, ali ne može da se oslobodi tog poroka, jer ga je obuzela strast za rizikom, strast za trenutkom da ponovo dobije. Zaboravlja na svakodnevne sitnice koje su ga činile srećnim i na ljubav voljene Poline. Poslije godinu dana Aleksej shvata da je na pogrešnom putu i odlučuje da se bori...



https://mega.nz/#!0ypE0I7L!ZHCw-1QrokeWhK2KhRa5O_20W8tEosVU6CF-qYx83ho

Прича је смештена у руралном селу Степанчиково и почиње када је пуковник Јегор Илич позвао свог синовца Сергеја да помогне код куће око проблема који су га задесили. Главни проблем у кући пуковника је његов гост „славни“ и готово самопостављени господар куће Фома Фомич који је проглашен од стране аутора као „јунак романа“. Он је карактер апсурда, задужен за комичне ситуације и преврће пуковникову кућу и животе људи села Степанчиково буквално наопачке...



https://mega.nz/#!N35GiIpL!1YCDqh9Z457XLkh1O_A7_27GzdrhJgPcN_ipfUd-iv8

Prvi roman Dostojevskog. Roman koji nastavlja tradiciju ruske književnosti istražujući dušu malog čovjeka, udubljujući se u njegov unutrašnji svijet. Ovo je i prvi roman u ruskoj književnosti gdje je mali čovjek progovorio sam za sebe.

Roman je napisan u formi pisama i predstavlja prepisku između Varenjke Dobrosjolove i starijeg činovnika Djevuškina. U svojim pismima Varenjka i Djevuškin opisuju jedno drugom svoj bijedni i jadni život, život pun patnji, intriga i spletki. Ova forma omogućila je autoru da na jedinstven način izrazi duševnu ljepotu svojih junaka, njihova osjećanja i mišljenja o raznim pitanjima. Većina likova koji se pojavljuju u djelu predstavljaju male ljude koji teže da očuvaju svoje dostojanstvo.

Ovim romanom Dostojevski unosi nov način razumijevanja pojma bijedni ljudi. On akcenat stavlja na riječ ljudi, a ne na riječ bijedni.



https://mega.nz/#!Fyxy0a5Q!bs1bvxiaBXOTTqyiA6BmWAcZ-iHltXLtNVmPfxVFDOg

Jedan od najvećih pisaca i vizionara u istoriji, prestavljen je u ovom izdanju izborom iz prepiske "Pisma iz progonstva", prikazom svog putovanja po Evropi "Zimske beleške o letnjim utiscima" i novim prevodom čuvene novele "Krotka". Šta će mi sad vaši zakoni? Šta će mi vaši običaji, vaš moral, vaš život, vaša država, vaša vera? Neka mi sude vaše sudije, neka me izvedu pred sud, pred vaš javni sud, ja ću reći da ga ne priznajem...



https://mega.nz/#!Vqw01ICD!SU30u9jLKxm1i8_O5rfiFAKctJzJnIJAx_HVUCcr61U

Dvojnik je drugi po redu roman Fjodora M. Dostojevskog. On se bavi unutrašnjom, psihološkom borbom glavnog lika, koji se konstantno susreće sa drugim čovjekom, fizički njemu identičnim, ali samouvjerenim, agresivnim, ekstravertnim, nekim ko ima apsolutno suprotne osobine od onih koje karakterišu protagonistu priče. Ovaj dvojnik počinje da preuzima kontrolu nad njegovim životom, pokušavajući da uništi njegov ugled i položaj u javnom životu u ruskoj birokratiji, ali i unutar društvenog kruga. U nemogućnosti da pobjegne od konstantnog prisustva svog dvojnika, odjednom, čak i najobičniji svakodnevni događaji dobijaju užasavajuće posljedice i Goljatkin, glavni lik, će se ubrzo naći na ivici nervnog sloma.

Ovdje je na djelimično komičan način ispričana tragedija glavnog junaka koja je pripovijedana u detaljima, stilom koji je intenzivno obogaćen fonetskom i ritmičkom izražajnošću.

Ovaj roman se jednostavno može posmatrati kao dokumentacija o šizofreniji, pauzi od realnosti, sa realnim opisom simptoma duševne degeneracije. Cijela priča, koja je na pojedinim mjestima namjerno nejasna i nerazumljiva, zapravo predstavlja psihološku studiju na temu razdvojene ličnosti.



https://mega.nz/#!Qnx2TQAR!JwGT7U6niBHA3USVmSkuD803PFxabHI_YK3uBaRjd3w