Džulijan Barns

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Engleska, Engleska je roman o tajkunu, Sir Jacku koji donosi odluku da na otoku Wightu za turiste sagradi repliku “kvintesencija” Engleske, pa će na kraju na samom otoku naći sve ono što stranci shvaćaju kao englesku posebnost – engleski doručci, crni taksi, crveni autobusi na kat, ali i Big ben, Buckinghamska palača, čak bijele klisure Dovera, te na kraju Robin Hood sa svojom momčadi i sama kraljevska obitelj. Replike su takve da prava Engleska više nikoga i ne zanima, a i sami mještani otoka Wighta toliko su se uživjeli u svoje patvorene živote da se počinju ponašati kao njihovi izvorni obrasci. Glavni je lik Martha Cochrane čiji život pratimo od idličnog djetinjstva, odnosno od pitanja njoj upućena: koja je najranija uspomena koje se sjećaš? Odgovor je: ne znam!
Priča se razvija tako da Marthu ponovno susrećemo u trenutku kad je blizu svojim četrdesetim i zapošljava se u Sir Jacka kao “službeni cinik”, sve dok ga u nekom trenutku na svrgne vlast: Martha se na koncu vraća u staru Englesku, koja se sada zove Anglija (jer je prava Engleska ona na Wightu) i koja je sada zapuštena i propada.



https://mega.nz/#!AvBgAAhL!DR262kKRdhns0CdIvdmp1Jsscsms8Bip83Lnu_voNgs

Barns nam, indirektno, kroz zapitanost svog junaka, postavlja mnoštvo pitanja. Na primer, kako se može odrediti piščev glas? Šta je uticalo na pisca? Kako je razmišljao? Glavni lik govori u prvom licu, istražuje Floberove lične stvari i pita se da li je jedan od dva papagaja (a kasnije se pojavljuje i više njih) u Ruanu stvarno bio u Floberovom vlasništvu i pomogao mu (a kasnije ga i nervirao) u pisanju jedne priče.
Ovo je višeslojna biografija, parodija, ironija, istina, otkrivanje...



https://mega.nz/#!ZqYwVSJD!pAngGh0Cko8QJiAdP0XYTUDVnAJ_Swwe4f1eADbZJcw