Alber Kami

Alber Kami je rođen 7. novembra 1913. u porodici siromašnog alzaškog zemljoradnika u Alžiru. Otac je, ubrzo po dečakovom rođenju, poginuo u čuvenoj bici na Marni u Prvom svetskom ratu. Kamijevo školovanje i kasnije studije na Filozofskom fakultetu u Alžiru protekli su u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kao student je morao sam da zarađuje hleb, udara pečate na vozačke dozvole u alžirskoj prefekturi, a u slobodnim časovima da prodaje automobilske delove i beleži barometarski pritisak u meteorološkoj stanici. Kami zatim radi u alžirskoj radio-stanici, interesuje se za pozorišnu umetnost, a jedno vreme radi i sa vlastitom pozorišnom trupom. Do sedamnaeste godine, kada mu je dijagnostikovana tuberkuloza, aktivno se bavio fudbalom igrajući na poziciji golmana.

Sport i nauku je zavoleo pod utacajem nastavnika u osnovnoj školi. Zahvalnost mu je odao i tokom inauguaracionog govora pri dodeli nobelove nagrade za književnost 1957. godine.

Uspešna publicistička aktivnost, međutim, postepeno ga odvodi književnom stvaranju. Kao esejist, kritičar i urednik lista „Borba“, koji je 1940. pokrenuo u Parizu, Kami postaje istaknuta ličnost u francuskom pokretu otpora protiv nacizma. Bogato životno iskustvo i već oformljena vizija sveta počeli su da dobijaju svoj umetnički oblik u nizu njegovih slavnih romana: Stranac, (1942), Kuga (1947) i Pad (1956); zatim u dramama Nesporazum (1944), Kaligula (1944) i Opsadno stanje (1948), kao i u ditativnom lirskom komentaru romana Stranac, objavljenom 1943. godine pod nazivom Mit o Sizifu. Poznati roman je i Pobunjeni čovek (1951). Kamijevom književnom delu odato je najveće priznanje dodeljivanjem nobelove nagrade za književnost 1957. godine.

Kami je poginuo 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći. Vozač je bio njegov bliski prijatelj i izdavač Mišel Galimar  (franc. Michel Gallimard), koji je takođe poginuo. Njegove dve ćerke bliznakinje, Katrin i Žoan, vlasnice su autorskih prava na njegova dela

Prvi roman Albera Kamija koji je izdat 1942. smatra se jednim od najznačajnijih romana francuske književnosti XX vijeka. On sadrži jedan od najboljih prikaza apsurda kojim se Kami bavio, a mnogi ga smatraju njegovim najboljim djelom. Glavni lik romana je činovnik Merso kome su javili da mu je umrla majka. On ne pokazuje nikakvo žaljenje, niti bilo kakve druge emocije. Čak nije želio ni da je vidi prije nego što je sahrane, iako su ga više puta pitali želi li to. Kroz cijeli roman se protežu opisi njegovog jednoličnog i dosadnog života. On se jednostavno prepustio pasivnosti i ravnodušnosti i nema volju ni želju da to promijeni.

Vrijednost Kamijevog romana ogleda se u jednostavnosti stila, koji sa izuzetno upečatljivim izlaganjem odlično ocrtava lik izgubljenog čovjeka. Ovo književno djelo sa originalnom filozofskom osnovom aktivno se uključuje u borbu savremenog čovjeka za lične i društvene slobode.



https://mega.nz/#!MigQCKYL!BhjHegStrtqJvuaGHy0hIiOGKVGW7EVmUg9fzZ42fJQ

Kuga je, pored Stranca, još jedno Kamijevo remek-delo, koje je svom autoru obezbedilo neprolaznu slavu. Ovo je priča o surovosti preživljavanja i grčevitim naporima ljudske vrste da se odupre ne samo smrti, već i ideji o njoj. Kuga je roman koji na svakoj stranici predočava veliku umetničku veštinu, veličanstven je u obimu tema koje obrađuje i bezvremen zahvaljujući načinu na koji se bavi pitanjima morala, egzistencije i generalnog stanja ljudske duše u današnjem vremenu.
U Oranu, gradu na obali Severne Afrike, predznaci epidemije kuge zatiču stanovnike nespremnim, ali i nevoljnim da prihvate razmere katastrofe koja im se sprema. Ova bolest postepeno postaje sveprisutna stvarnost, u kojoj se rastače prošlost, sadašnjost, a pogotovo budućnost, i koja dovodi svoje žrtve do ultimativnih spoznaja o prirodi bola i gubitka.



https://mega.nz/#!FipQHYSQ!zNaFsza8F3BdXN1JT-nIxGYM1Q3CUnSxqzGysoB7_0E

"Čin ljubavi je u neku ruku priznanje. U njemu se, bez skrivanja, oglašava sebičnost, iskazuje se taština ili se pak otkriva istinska plemenitost."

   "Prisila što sam je sebi nametao kako bih prikrio poročan dio svoga života, pridavala mi je, na primjer, neko hladno držanje u kojem su ljudi vidjeli izraz vrline, moja mi je ravnodušnost pribavljala naklonost, a moja je sebičnost dosizala vrhunac u mojim plemenitim djelima."

   "Svakom su čovjeku robovi potrebni, kao što mu je potreban čist zrak. Zapovijedati znači disati. Pa i oni najrazvlašteniji nekako uspijevaju disati. I posljednji čovjek na društvenoj ljestvici ima ipak supružnika ili dijete. Ima psa, ako je neoženjen. Bitno je, uglavnom, moći se ljutiti, a da onaj drugi pritom nema pravo odgovoriti."



Alber Kami - Pad

https://mega.nz/#!E6xk0SwR!0SNTFEtoHz4Gza9AhiM1RfP9cbBuXGmgUtb42oBC1Ls

"Reč je o delu na kome je Alber Kami radio kad ga je zatekla smrt. Rukopis je nađen u njegovoj torbi 4. januara 1960. godine. Čine ga 144 strane ispisane bez zastajanja, ponekad bez tačke i zapete, žurnim rukopisom, teško čitljivim, bez dorađivanja...
Tekst smo uspostavili na osnovu rukopisa i prvog daktilografskog prepisa, koji je načinila Fransis Kami. Radi boljeg razumevanja pripovesti uspostavili smo interpunkciju. Reči za koje nismo sigurni da smo ih tačno iščitali stavili smo između uglastih zagrada..."
Iz napomene priređivača (katrin Kami - piščeva ćerka)



https://mega.nz/#!snpmCIjB!d75rGfewa-tTL39k6-j1aiG_Xl7U-c0qgwkD00-EpyU

Esej Mit o Sizifu inspirisan je idejom o životu kao ciklusu koji se stalno ponavlja.

Sizif je lik iz grčke mitologije. Bogovi su ga osudili da bez prestanka kotrlja veliku stijenu do vrha jedne planine, odakle je kamen ponovo padao usljed svoje sopstvene težine. Oni su mislili, s izvjesnim pravom, da nema užasnije kazne od beskorisnog i beznadnog rada.
Mit o Sizifu Albera Kamija je ogled o apsurdu. U njemu Kami govori o apsurdnom rasuđivanju, apsurdnom čovjeku, apsurdnom stvaranju, mitu o Sizifu, kao i dodatak pod nazivom Nada i apsurd u djelu Franca Kafke.



https://mega.nz/#!pypSXCwD!hCEAY9gA4lQZf6H0OzJpQ4HEnuOE_TfI3h5BjTHhTto

“Pre svega, siromaštvo nikada nisam doživljavao kao nesreću: ono je zračilo svetlošću. Čak su i moje pobune bile obasjane suncem. Te pobune su skoro uvek – mislim da to mogu reći bez zavaravanja – bile pobune za svačije dobro; težile su da svačiji život uzdignu ka toj svetlosti. Sasvim je moguće da moje srce nije bilo prirodno sazdano za tu vrstu ljubavi. Ali, okolnosti su mi pomogle. Da bi nekako ispravile moju prirodnu ravnodušnost, smestile su me na pola puta između siromaštva i sunca. Siromaštvo me je sprečilo da mislim kako je sve pod ovim suncem i u istoriji dobro; sunce me je naučilo da istorija nije sve.” — Alber Kami (predgovor iz 1958)



https://mega.nz/#!AiwwEIpK!cZek4n6mgkf_asYLQIvwrGHPOulsT_3V96Cv9RMxUI8

Majko, kada skupimo dovoljno novca, ostavićemo ovu zemlju bez vidika, ovu krčmu i ovaj kišoviti grad, i zaboravićemo ovo turobno mesto puno senki! A kad jedanput budemo kraj mora, videćeš me tad! Ali treba mnogo novaca da bi se slobodno živelo kraj mora! I zbog toga se ne treba plašiti. Treba se pozabaviti ovim čovekom koji je došao. Njegovo bogatstvo nam može doneti slobodu.



Nesporazum

https://mega.nz/#!o6pAHKZL!6ae3OtMCbmF-E89y7Q1M9JKPT2U74VmkYeeJU-oMNvE

Bilo je deset sati ujutro i Patris Merso je ravnomernim korakom išao ka Zagrejovoj vili.Bolničarka je tada otišla na pijacu i u vili nije bilo nikoga. Bio je april, i lepo prolećno jutro bilo je blistavo i hladno, čisto i ledeno plavo, sa velikim suncem koje šija ali ne greje. U blizini vile,između borova koji su krasili brežuljke, čista svetlost tekla je duž stabala. Put je bio pust i blago se peo. Merso je nosio kofer u ruci, i u slavi tog jutarnjeg svetla, grabio je dok su mu koraci
odsečno odzvanjali na putu, a ručka kofera ravnomerno škripala...



https://mega.nz/#!Uj5UUaID!Njx_Tel0yd-PMlrmmvDRMawPyWI1uHgkJQ6lCw8FvNQ

"Ova zbirka sastoji se od šest novela: Preljubnica, Otpadnik, Nemi, Gost, Jona i Kamen koji raste. Povezane su, međutim, jednom jedinstvenom temom, temom izgnanstva, koja je u njima obrađena na šest različitih načina, od unutrašnjeg monologa do realističnog pripovedanja. Kad je reč o kraljevstvu koje se takođe pominje u naslovu, ono predstavlja, u izvesnom smislu, slobodan i ogoljen život koji tek treba da pronađemo, da bismo na kraju bili ponovo rođeni. Izgnanstvo, na svoj način, ukazuje nam na puteve koji do tog cilja vode, samo pod uslovom da budemo u stanju da ne pristanemo ni na potčinjenost ni na posedovanje."



Alber Kami - Izgnanstvo i kraljevstvo
https://mega.nz/#!wjhA1aAD!G736UBVjfmsJOy5JDsMCYhMZM5KWu3OKOBkzReFY0lo