Luis Lauri

Luis Lauri je rođena 20 marta 1937. godine u Honoluluu, na Havajima. Roditelji su joj na rođenju dali ime Sena, po njenoj babi (Norvežanki), ali se baba usprotivila i telegrafom zahtevala da se detetu da američko ime. Luis je drugo od troje dece. Njena starija sestra Helen umrla je sa 28 godina, i to je događaj koji je veoma potresao Luis (njena prva knjiga, Leto za umiranje, opisuje to iskustvo). Sa mlađim bratom Džoom i danas je veoma bliska.
Zahvaljujući činjenici da je njen otac bio vojni zubar, često su se selili – i u SAD, i širom sveta. Osnovno obrazovanje stekla je uglavnom u školama specijalizovanim za decu vojnih lica, a srednju školu završila je u Americi.
Godine 1954. upisala se na Univerzitet Braun i pohađala ga dve godine, sve dok se nije (sa 19 godina) udala za mornaričkog oficira Donalda Laurija. Rodila je četvoro dece, dve ćerke i dva sina. Nakon nekoliko godina seljakanja u vojnoj službi, njen suprug je završio fakultet i postao pravnik, pa su se konačno skrasili u Portlandu, u državi Mejn. Kada su joj deca malo odrasla, završila je englesku književnost na Univerzitetu Mejn. Tokom postdiplomskih studija pohađala je kurs fotografije i toliko zavolela tu aktivnost da joj je fotografija postala omiljeni hobi, a kasnije se njome bavila i profesionalno. Specijalizovala se za dečje portrete. Neko vreme je radila kao novinar kada je jedan njen tekst zapazio urednik u izdavačkoj kućiHoton Miflin. Osetivši da se u njoj krije talentovani pisac, predložio joj je da napiše knjigu. Ona je na to pristala, i napisala svoj prvi roman, koji je objavljen 1977. Iste godine razvela se od Donalda Laurija, sa kojim više nije mogla da pronađe zajednički jezik. Pisanje, kojem se u potpunosti bila posvetila, pomoglo joj je da prebrodi teške životne trenutke, naročito smrt sina Greja, koji je poginuo 1995. kada se njegov vojni avion srušio. Luis Lauri se i danas aktivno bavi pisanjem i često nastupa u javnosti, ali vodi i ispunjen život sa svojim dugogodišnjim partnerom Martinom Smolom. Živi u Mejnu, u Masačusetsu, jaše, plete, bavi se vrtlarstvom i zabavlja svoje četvoro unučadi. Sebe smatra hrišćankom, iako „nije baš da ima omiljeni psalm“.

Džonasov svet je savršen. Ne postoje rat, strah i bol. Sigurnost je najveći prioritet. Svaka osoba ima svoju ulogu u Zajednici, koja joj obezbeđuje život bez briga i kojom daje svoj doprinos opštem blagostanju. Ali kada Džonas bude napunio dvanaest godina, počeće da spoznaje pravu prirodu Zajednice. Njegov život biće potpuno promenjen. I za njega više neće biti povratka.

Dobitnik je više prestižnih nagrada, među kojima su:
• Njuberijeva medalja za najbolji omladinski roman
• Boston Gloub-Horn nagrada za najbolju knjigu
• Nagrada za najbolju knjigu za omladinu Američkog udruženja biblioteka
• Nagrada za najbolju knjigu za decu Američkog udruženja biblioteka
• Dobitnik medalje Redžina
• Pobednik na izboru urednika Buklista
• Knjiga godine u izboru Skul lajbreri džernala

Čuvar sećanja se svrstava medju najbolje antiutopijske romane svih vremena. Preveden je na više od 20 svetskih jezika i prodat u sedam miliona primeraka.



https://mega.nz/#!svhwkKRb!Gr7zIDfogQAr-Q1WTVl5IIY3HlRTe9xXtIxr8e5bfQY