Goran Milašinović

Goran Milašinović (1958, Đakovo) do sada je objavio zbirku pesama Neistraženi bolovi (1989), zajedno sa Živojinom Pavlovićem epistoralni roman Voltin luk (1996), romane: Heraklov greh (1999), Posmatrač mora (2001), Camera obscura (2003), Apsint (2005), Maske Sofije de Montenj (2007), Trougao, kvadrat (2009), Rascepi (2011).
Objavio je i knjigu razgovora sa Milošem Jevtićem Dva srca (2013) u ediciji Razgovori Miloša Jevtića.
Živi i radi u Beogradu.

Književna nagrada „Tronoški rodoslov“
Nagrada „Branko Ćopić“

Prvi roman o srpskom Černobilju.

Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima...

Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.

Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.



https://mega.nz/#!tqYgQARb!7y9cikSVZoSDHsSEjo0Xe742GBtOUl-Tlc3mEmVRDB4