Ivan Bačić

Ivan Bačić
Rođen sam u Vrbasu, jer Kula 1986. godine nije imala porodilište, a, po svemu sudeći, neće ga skoro ni imati.Kao dete prosvetnog radnika vrlo rano sam bio uveden u svet knjiga, ali sam ga na neko vreme ipak bio napustio. Našao sam se u ludim godinama i još luđem vremenu čiji me je tok povukao na svoje dno. Ne bih sada detaljno o tome. Prihvatite samo da sam bio lud, nešto manje nego sada. Ipak, pored sve te ludosti, nekako sam uspeo da završim srednju elektrotehničku školu „Mihajlo Pupin“ u Kuli, a nešto kasnije, upisao sam i završio Pedagoški fakultet u Somboru.
Sombor je za mene bio isto što hipi pokret za zapadnu civilizaciju. Doživeo sam potpuni preobražaj, setio se nekih vrednosti kojima sam bio naučen u najranijem detinjstvu i vratio se knjigama. Od onda živimo u simbiozi. Štaviše, uložio sam skromni doprinos popunjavanju srpske biblioteke; napisao sam KRVAVO ZELENO, roman koji je u avgustu 2015. godine objavljen u izdavačkoj kući Nova POETIKA - Argus Books&Magazines. Pre toga, Somborski list Avangrad, objavio je moju kratku priču – KNJIGA BEZ KORICA.
To bi, ukratko, bila moja skromna biografija. Međutim, ostaje ljubav za knjigama i želja da ih ljudima predstavim onako kako ih sam doživljavam; onako strastveno i fanatično. Stoga, odlučio sam pišem blog o knjigama, o onima koji su ih stvarali, ali i o onima koji su ih samo voleli isto ili više nego što ih ja volim.

Krvavo zeleno

Rekvijem jednoj mladosti.
Ovo je roman napisan u slavu smrti.
– Ne čita se brzo.
– Nije zabavan.
– Lako bi mogao da se pretoči u film.
Ali se i ne zaboravlja brzo. Malo malo, pa iskrsne slika, kadar iz još nesnimljenog filma.
I ostaje tuga. Nema tu onog žala za mladošću Bore Stankovića, samo osećanje da smo rodjeni u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, od pogrešnih roditelja.
Treba ga čitati uz Mocartov Rekvijem…



https://mega.nz/#!EuBEhC5Z!ms-0SlOTA3nCFa3eIAR8f005K2uoIbXqRzRWBcJLgZY